Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Миодрага Тасића: Тридесет евра по тридесет - погача!

rss

07.05.2021.

Мало смо парафразирали познату пословицу „зрно по зрно-погача, камен по камен-палача!“ Језички исправније било би палата, али палача се римује с погачом. Овде је реч о тридесет евра које држава Србија великодушно поклања својим грађанима.

Фото: lilzidesigns / Unsplash

Неки тврде гласачима, међутим та тврдња није у потпуности тачна. Јер, нису сви они који ће подићи ових тридесет евра државне помоћи заиста и гласачи. Многи никада не излазе на изборе, новац ипак подигну, ма колики да је износ. С друге стране, нису ни сви корисници ове државне донације гласачи владајуће странке, на шта противници исте малициозно типују.

Елем, држава поклања тридесет евра помоћи у мају, потом још толико у новембру. Мало ли је? Пензионери ће добити чак сто десет евра. Но, вратимо се оној највећој групацији становништва која је почашћена с фамозних тридесет евра. У националној валути то износи 3.510 динара! За три хиљаде петсто динара у Србији можете купити 20 литара јестивог уља. Зејтина, да се лакше разумемо. Сада, човеку баш и није потребно 20 литара уља одједном. Довољан је литар. За остатак новца може купити десетак јаја, нешто меса, векну хлеба. Има још тога. Човеку је неопходан веш, чарапе, већини лекови. Све то кошта. Ако је од наведене суме све ово купио, за евентуални остатак може купити конопац. Под условом да је купио макар два пара гаћа и чарапа. Па док једне гаће носи на себи, друге опере и суши на конопцу. Заједно с другим паром чарапа!

Наш народ је збиља патриотски настројен. За неколико часова од када је настала могућност електронске пријаве за државну помоћ од тридесет евра, како поносно изјави министар финансија, пријавило се пола милиона грађана. Прошлогодишњу државну помоћ од ондашњих сто евра примило је 6,2 милиона држављана Србије. И тада и сада неке категорије становништва нису морале да се пријављују за помоћ. Добијали су је аутоматски. Попут пензионера, корисника социјалне помоћи и још неких. За помоћ се било пријавило више од четири милиона пунолетних грађана. Претпоставимо да ће и за ових тридесет евра број пријављених бити сличан прошлогодишњој цифри. Поставља се питање колико људи у Србији, тигру у Европи и на Западном Балкану, има потребу за овом сумом? Јесте да ће трошење тог новца поспешити економски раст државе. Пошто ће грађани употребити новац у куповину напред наведене робе. Повећаном потрошњом повећава се и производња и тако остварујемо већи бруто друштвени производ. Тако тврде државни економисти који оправдавају великодушност државе. Додуше, још није израчунат ефекат ове помоћи на раст БДП-еа. Један, а можда и два промила!

Ипак, има српских грађана којима тридесет евра не значе буквално ништа. Имају довољно за живот. Многима и прелива. Дакле, нису баш сви у Србији на казану народних кухиња, немају сви проблем око намирења комуналија, плаћања пореза, куповине одеће, обуће, намештаја... Неки наши грађани летују на егзотичним острвима, скијају у Алпима, купују спортске аутомобиле, фирмирану одећу. Нека је сваком петом Србину тридесет евра тричарија, то износи милион и двеста хиљада људи. Пута тридесет евра, добијамо тридесет шест милиона европских новчаница. Сада је прилика да се ти имућнији грађани покажу. Требало би да подигну државну помоћ, иако им није неопходна. Ко зна где иначе може завршити тај новац? Али, пошто то њима не треба, могу га поклонити онима којима је заиста неопходан. Није мало јадника на Косову и Метохији који се хране у народним кухињама. Један оброк за те невољнике кошта отприлике сто динара. Мање од евра! Не зна се коликом броју тамошњих Срба је неопходна помоћ добрих људи. Српска власт не располаже таквим подацима. Чини се ни Српска листа на КиМ, иначе коалициони партнер косовским Албанцима. Но, и да је двадесетак хиљада Срба зависно од оброка у народним кухињама, то би на годишњем нивоу изнело седам милиона евра. Чак и да добију по два оброка на дан, укупно 14 милиона евра. Опет би преостало још 22 милиона евра за следеће угрожене групе и појединце!

Тај не баш мали новац могао би бити употребљен за лечење деце од ретих болести. Држава нема паре за те намене. Логично. Граде се ауто-путеви, мостови, метро, купују вакцине за наше грађане, али и за братско становништво у суседним државама, улаже у науку, културу, информисање, образовање... Па имамо управо ово што имамо. Зато треба да дају новац они којима је то безначајно онима којима живот значи. Тако бисмо помогли тешко болесној деци да се лече у скупим страним клиникама, а избегли бисмо препадање на улици од сакупљача хуманитарне помоћи, позивања на тв екранима, апеловањима јавних личности. Да не помињемо колико би родитељи и родбина те деце били поштеђени мрцварења и стрепње да ли ће на време сакупити неопходан новац. Наше мало некима значи много. Често живот. Па, ако већ држава не може да обезбеди помоћ сваком свом грађанину, онда би имућнији Срби могли то да надоместе. Треба само послати 35 СМС порука на број 1033. То је за гладне на КиМ. За лечење угрожене деце су неки други бројеви, свима лако доступни. На овај једноставан начин би 3.500 динара вратили веру у људскост и хуманост овог прилично дезоријентисаног народа!

Коментара: 1


# Миодраг Тасић новац коронавирус
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+) (-)

    ирена 07.05.2021.
    za gospodina Tasića "Језички исправније било би палата, али палача се римује "
    Nije zato što se rimuje nego:

    "Palača ili palata (latinski) je raskošna gradska rezidencija vladara feudalaca, plemića, ili danas predsjednika država, koja je dobila ime po rimskoj carskoj palači na Palatinu. Ponekad sinonim za tipološki slični dvor ili dvorac (kao Buckinghamska palača u Londonu) i velike moderne građevine (Palača Ujedinjenih naroda u New Yorku)."


[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима