Nestaju farme nojeva u Srbiji

Retke, ali atraktivne mini-farme nojeva i emua nicale su na sve strane i osim na području Vojvodine, gde ih je bilo najviše, otvarane su i u Nišu i njegovoj okolini.

Najpre sa po nekoliko parova, a kasnije, poput Prćilovice kod Aleksinca, bilo je i pravih farmi koje su imale jato od pedesetak dugonogih ptica. Danas se, međutim, te farme gase i skoro da ih i nema više.

U Srbiji se odustaje od uzgoja ovih ptica, iako je njihovo čuvanje veoma unosno, samo iz jednog razloga – nema zakona koji reguliše ovu oblast. A postojeći Zakon o poljoprivredi i veterinarstvu nojeve i uslove pod kojima mogu da se čuvaju nigde i nijednom rečju ne pominje.

“Ideju smo preuzeli od jednog Nišlije, koji se posle više decenija iz Amerike vratio u zavičaj i počeo uzgoj australijskih emua. U porodici smo odlučili da se i mi oprobamo na istom poslu. Bilo je prelepo pre nekoliko godina videti kako u danima vikenda dolaze ekskurzije da bi đaci videli ptice koje nisu sa ovih naših balkanskih i evropskih prostora. Nažalost, preminuo je taj naš poznanik iz Niša koji je bio pravi pokretač akcije otvaranja farmi, a njegova, najveća u ovom delu Srbije, zatvorena je. Posle toga i mi smo zbog neregulisane zakonske regulative odlučili da odustanemo od uzgoja emua i da se okrenemo drugim poslovima”, kaže bivši farmer Bratislav Živanović iz Aleksinca.

Uz nezvaničnu vest da je na teritoriji Vojvodine od preko stotinu farmi nojeva ostalo samo nekoliko, informacija iz niškog kraja je i zvanična i vrlo precizna – u prečniku od pedesetak kilometara oko Niša nema više nijedne farme nojeva.

Farmer Bratislav Živanović iz Aleksinca kaže da je u uzgoj emua uložio mnogo, a da su mu i očekivanja bila velika.

“U realnim računicama i na papiru to je bio ne baš mnogo težak, ali ipak unosan posao. Raspitali smo se i saznali da se kilogram nojevog mesa, zavisno od kategorije, kreće u zemljama Zapadne Evrope od 70 do čak 250 evra, a jedno nojevo jaje prodaje se i po ceni od čak 30 evra”, objašnjava on.

Međutim, kako dodaje, kada je sve trebalo konkretno realizovati, shvatio je da ga koče propisi kojih nema.

“Iako smo imali čvrste kontakte i postigli dogovore sa nekoliko firmi u Evropi koje su bile spremne da od nas kupuju celokupnu proizvodnju – jaja i meso emua, sve je propalo jer su neke odluke za regulisanje uzgoja ove ptice godinama u našoj zemlji samo u pripremi, nikako i da se usvoje”, navodi Živanović.

U Poljoprivrednoj i Veterinarskoj inspekciji Nišavskog okruga nam je rečeno da i dalje u Srbiji ne postoje propisi i uslovi za čuvanje nojeva i emua usklađeni sa propisima Evropske unije.

Nema zakonske regulative i odgovarajućih uredbi i propisa o izgradnji klanica, kao ni uslova za proizvodnju i preradu mesa. A bez toga, ma kolike količine mesa i nojevih i jaja emua da budu proizvedene u Srbiji, ni pod kojim uslovima ne mogu u izvoz. Zato se, razumljivo je, mini-farme i gase.