Инфекције уринарног система: дијагностика и лечење

Упала тј. инфекција уретре се зове уретритис, инфекција бешике - циститис, а бубрега - нефритис, пијелонефритис.

КАКО НАСТАЈЕ ИНФЕКЦИЈА

Уринарна инфекција настаје након уласка бактерије у уринарни тракт. Најчешће је погођена мокраћна бешика, а врло често се инфекција може проширити и на уретере, бубреге и уретру. Учесталија је код жена због анатомске близине осталих делова уринарног тракта и гениталних органа.

Сама инфекција може бити бактеријског порекла (Клебсиела, Стафилокок, Ешерихија коли, Протеус, Хламидије, Микоплазе, Уреплазма и др.); микотицног порекла (гљивице) (Кандида ) ; вирусног порекла.

Фактори који повећавају шансу уласка узрочника у мокраћне путеве су: уздржавање од мокрења, полни однос, нехигијена, увећана простата код мушкараца, инфекција неком од полних болести (Хламидија, Микопласма, Уреапласма, Гонореја...), присуство калкулозе (камена или песка) у било ком делу мокраћног система.

СИМПТОМИ УРИНАРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ

Симптоми уринарне инфекције могу варирати од веома благих, скоро неприметних, до веома јаких праћених боловима и високом температуром, углавном код нелечених инфекција.

Најчешће манифестације болести су: бол, свраб или печење приликом мокрења, чести нагони на мокрење, замућење урина или присуство крви у мокраћи, непријатан мирис мокраће, повишена температура и бол у бешици, пределу бубрега и стомака, мучнина и повраћање у зависнисти који део уринарног тракта је захваћен инфекцијом. Уколико је уретра захваћена инфекцијом, поред честих позива на мокрење, болова и пецкања у самом каналу, јавља се и слабо присутна или изражена секреција.

ДИЈАГНОЗА

Правовремена дијагноза и адекватно лечење спречавају компликације и ширење инфекције на бубреге и околне структуре (простату код мушкараца, јајнике код жена...) које могу оставити трајне последице и битно оштетити функцију виталних органа. Од кључног значаја је утврђивање узрочника инфекције, као и примарно место њеног настанка, због настања хроничних рецидивирајућих облика и компликација.

Дијагноза се поставља путем:

• - лабораторијског испитивања урина и уринокултуре, прегледа уретралног бриса, прегледа вагиналног и цервикалног бриса код жена​​, бактеријског прегледа сперме и спермокултуре код мушкараца;
• -клиничким прегледом лекара, специјалисте уролога;
• -ултразвучном дијагностиком бубрега, бешике, мале карлице, стомака.
•  
• ЛЕЧЕЊЕ

Терапија се одређује у односу на узрочника по антибиограму и место инфекције. Саветује се мировање у постељи, велики унос течности, утопљавање.

Прочитајте више на сајту www.labomedica.net