Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Како грип утиче на организам: Симптоми и последице

rss

25.02.2020.

Научне студије омогућиле су експертима да открију како грип утиче на организам. Већина људи је у неком тренутку боловала од овог обољења и зна да оно није пријатно. У овом чланку ћете сазнати где се јављају симптоми слични грипу.

Како грип утиче на организам: Симптоми и последице

Инфлуенца (грип) је вирусно обољење, које је такође и сезонско. Многи су већ боловали од грипа, па знају како он утиче на организам захваљујући личном искуству. Неки телесни механизми се активирају у борби против инфекције, па за симптоме можемо да кривимо њих.
Класични симптоми грипа су повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и умор. Када се обољење развија нормално и без компликација, симптоми пролазе сами и не изазивају трајне проблеме. Међутим, неки случајеви грипа су озбиљнији. Када вирус нападне организам који је имуносупресиван (са ослабљеним имунитетом), услед старосних екстрема или присуства других основних обољења, грип може да доведе чак и до смрти.

Такође, морате да знате да грип није исто што и прехлада. Прехлада је много блажа, а последице су минорне и површне. Грип утиче на организам друкчије, јер је много агресивнији.

Вирус грипа има и друштвене последице. Четири од десет особа са симптомима грипа узима боловање током болести, а скоро сви они имају смањене спортске и друштвене активности.
Према различитим анкетама, међу симптомима који утичу на појединце, најдосаднији је осећај умора. Скоро половина људи који пате од грипа изјављује да период летаргије прилично траје. Мада је умор најуочљивији и најдосаднији симптом, открићете да настаје услед повишене телесне температуре и болова у мишићима. Главни кривац је упала ткива.

Микроскопски процес грипа

Знакови и симптоми који се манифестују споља, само су одраз тога како грип утиче на организам на микроскопском нивоу. Различити ћелијски механизми објашњавају појаву повишене температуре, главобоље и миалгија (болова у мишићима).

Када вирус грипа продре у организам, он за репликацију (умножавање) на располагању има приближно осам сати, пре него што га имуни систем људског тела детектује. Нјегова улазна врата су дисајни путеви, а смешта се у епителним ћелијама плућа. Када продре у људске ћелије, вирус контролише органеле (мембранама подељени делови ћелије који су задужени за специфичне функције) које стварају протеине и приморава их да раде у његову корист. Укратко, вирус искоришћава ресурсе домаћина да би се умножавао и преживео. Последица је да нове копије вируса траже друге ћелије које ће да инфицирају.
Када се имуни систем активира да би се борио против вируса грипа, он покреће неколико реакција. Те реакције представљају познате симптоме грипа и објашњавају како грип утиче на организам.

Најпре се активирају бела крвна зрнца (леукоцити). Ове ћелије представљају прву линију узастопне активације инфламаторних медијатора: цитокина. То су мали хормони који преносе поруку имуном систему. Нјихова мисија је да изазову активацију органа и ткива да би што је могуће пре одстранили вирус из организма.

Имуни систем зауставља болест, али и генерише симптоме грипа.

Како грип утиче на организам – повишена температура

Наравно, морамо да говоримо о повишеној телесној температури када објашњавамо како грип утиче на организам. Болест изазива повишену температуру, која је једно од његових обележја.

Повишена телесна температура се јавља када хипоталамус* изда наредбу да се подигне температура тела. Хипоталамус издаје ову наредбу, јер осећа присуство супстанци које се зову пирогени. Пирогени могу да буду егзогени, односно настали из окружења домаћина и најчешће су микроорганизми (бактерије и вируси, на пример) или ендогени настали у телу домаћина као одговор на инфекцију или упалу (цитокини, на пример).
(*Хипоталамус је функционално најважнији део међумозга, смештен на бази мозга у близини треће мождане коморе и изнад хипофизине петељке преко које остварује везу са хипофизом).
Када телесна температура порасте, бела крвна зрнца постају делотворнија. Заправо, повишена температура је одбрамбени механизам, а не патолошка последица. Поред тога, под високом телесном температуром микроорганизми се теже репродукују.

Како грип утиче на организам – главобоља

Није у потпуности јасно зашто грип изазива главобољу. Међутим, разумљиво је да је појава главобоље логична када је телесна температура повишена; то није само карактеристика грипа.

Цитокини се повезују и са главобољом. Нарочито један од њих, који се зове интерлеукин 1 (ИЛ-1), а који је инфламаторни цитокин, баш као и интерферон (протеин који стварају ћелије имуног система). Цитокини и повишена телесна температура доводе до вазодилатације (ширења крвних судова). Крвни судови се увећавају и проток крви може да објасни главобољу са својственим механизмом налик мигренама.

Како грип утиче на организам – болови у мишићима

Коначно, миалгија, или бол у мишићима, такође је карактеристика грипа. Научне студије су откриле генетско објашњење за болове у мишићима, а улогу има и деловање цитокина.
Током инфекције организам повећава изражавање одређених гена који поспешују уништавање миоцита. Миоцити су ћелије мишићног ткива.

Истовремено, инфламаторни цитокини изазивају оток мишића да би могли да се боре против вируса. Упала мишића је болна и исцрпљује мишиће, јер су ћелије усредсређене на борбу против вируса. Због тога особе оболеле од грипа осећају исцрпљеност.

Закључак

Већ довољно знамо о механизмима који објашњавају како грип утиче на организам, али постоји још много тога што мора да се истражи. Истина је та да, када патите од инфекције, осећате повишену телесну температуру, главобољу и болове у мишићима. Ови симптоми указују на то да се имуни систем бори против вируса. Истовремено, ви морате да урадите оно што је до вас да убрзате процес адекватним мировањем и правовременим тражењем лекарске помоћи.


# здравље грип
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима