Бокан за Алексинац.нет о Грчком пролећу у сред зиме

30.01.2015. Драгослав Бокан

За разлику од Алексиса Ципраса, и Александар Вучић и Томислав Николић су послушно изјавили како признају "Украјину (и кијевски режим) у њеним међународно признатим границама". Иако Србија није чланица ЕУ и НАТО-а, иако су наше вековне везе са Русијом неупоредиво присније и јаче, иако се Русија није прикључила бомбардовању и осуди Југославије 1999. године, нити нам је увела санкције, некадашњи ултра-националисти су, без икаквог отпора и спорења, уредно пристали на срамно признавање НАТО пучем на власт доведену групу кијевских терориста...

Ево очигледног доказа да се у Атини сад у недељу догодила ПРОМЕНА, а не ПРЕВАРА.
Да се не би тотално распиштољили све бројнији критичари новог грчког премијера Ципраса, који су, по нашем обичају, стигли да се "разочарају" у њега пре него што је он стигао и да проговори на својој новој дужности.

Наиме, премијер владе регуларне чланице ЕУ и НАТО-а изјавио је, без пардона, како Грчка "не сме прихватити, нити признавати неонацистичку владу Украјине".

Отворено је подржао Русију и њен отпор пучистичком режиму у Кијеву, рекавши да ће "у Бриселу блокирати даље санкције Москви".

А његов коалициони партнер у влади из партије "Независних Грка" је тражио да се сместа укину економске санкције Русији и да Грчка треба да се "потпуно окрене Русији, успостављајући снажне и трајне економске и политичке везе с њом"...

А да не говоримо о двадесетак револуционарних економско-политичких одлука које је Ципрасова влада донела у року од 24 сата од ступања на власт. Уз херојску премијерову изјаву да "Грци пате и захтевају поштовање" те да више "не сме да се наставља политика потчињавања". Дословно је рекао: "КРВАРИЋЕМО, АЛИ ЋЕМО ГРЧКОЈ ВРАТИТИ ДОСТОЈАНСТВО!"

Већ сутра ће ова национално одговорна влада кренути у рововски рат тешких преговора са шефом Еврогрупе Јеруном Дејшелблумом, уз већ најављено заустављање процеса великих приватизација у Грчкој и спорење са "највећим зајмом у историји човечанства" који је ЕУ, по Ципрасовим речима: "ставила на слаба леђа грчких пореских обвезника", претварајући Грчку (која трпи фискално мучење) у дужничку колонију".

То је премијер! Такође, ово је истински пример озбиљне и судбоносне државничке иницијативе, достојне легендарних Де Голових и Франкових иницијатива. Алексис није генерал, за разлику од француског Шарла и шпанског Франциска, али је одмах по ступању на дужност показао одлучност и смелост достојну правог војсковође.

Пример за све друге земље, а првенствено за Србију.