Miodrag Tasić

Vreme je da završimo priču o izborima u nevreme. Uskoro nastupa predizborna tišina, a u nedelju je dan D za takmičare na izborima. To jest, stranke i koalicije koje su se odvažile da učestvuju na izborima ili će postati pukovnici, ili pokojnici. Neki će biti na konju, drugi u prašini. Nestaće s političke scene. Nadajmo se zauvek!

Korona ne jenjava. Virus hara Srbijom i dalje. Javni skupovi odobreni, ali u isto vreme nema predizbornih mitinga. Možeš slobodno na stadion, a ne možeš uživo da čuješ i vidiš omiljenu političku figuru.

Korona polako odlazi u istoriju. Makar što se medija tiče. Nema više ni vanrednog stanja, „struka“ se povukla s malih ekrana, vraća se publika na stadione. Zasad maksimalno hiljadu ljudi na tribinama, ali pre korone nije ih bilo ni toliko. Sve se poklopilo s predizbornim aktivnostima. U susret izborima zakazanim za 21. jun tekuće godine!

Zaoštrava se politička borba u Srbiji. Teče izborna kampanja, pa se stranke, koalicije i istaknuti pojedinci takmiče u privlačenju glasača za nastupajuće izbore.

U Srbiji još je na snazi vanredno stanje. Danas, 4. maja tekuće 2020. godine i dalje ne smemo iz kuće posle 18 časova. Zabrana kretanja ili kako neki to nazivaju „policijski čas“. Ako si običan smrtnik, nemaš specijalnu dozvolu za kretanje u vreme zabrane izlaska iz kuće ili stana do narednog jutra u pet sati, a kročio si na ulicu, pa te nahvata policija, sledi kazna između 50 i 150. 000 dinara! Kako kome. Sve zavisi od slobodnog sudijskog uverenja!

Najsmešniji ili kakav već koronavirus, tek Srbiju samo što nije bacio na kolena. Ništa od šopinga u Italiji, ali, na sreću ni groblja nisu postala tesna. Srbija je ozbiljna zemlja.

U trenutku pisanja ovog teksta (3. mart 2020.) zvanično je objavljeno da je u Srbiji pet osoba zaraženo takozvanim korona virusom. Više nema šale. Dok su Kinezi obolevali masovno, potom Južna Koreja i Iran, sve je to izgledalo daleko i nevažno po nas, Srbe.

Mala bara, a mnogo krokodila. Izgladneli reptili, u nedostatku hrane, kidišu jedni na druge. Grizu se krvoločno. Otkinu rep ili nogu jednom od onih manjih, slabijih.

Čini se da u Srbiji više ne može da se diše. Neki misle da zbog toga što je otežano disanje, da u Srbiji nema života! Međutim, to je preterano i preuveličano gledište. Kao i sve u Srbiji, uostalom.

Čuvena rečenica srpskog državnika Nikole Pašića najbolje oslikava ne samo njegovo doba, već i ovo, današnje, skoro sto godina posle Pašića. Dakle, može i ovako i onako. Zavisi od toga ko gleda, i kako gleda! Što je za jedne crno, za druge je belo. I obrnuto. To jest, jedni vide dobro u nečemu, da ne kažem brže, napred, bolje, drugi, naprotiv u tome istome vide samo loše, poražavajuće, katastrofalno. Tako je to. Ne može se svima ugoditi.