Miodrag Tasić

Od izbora u Srbiji nema preče stvari. Republički, pokrajinski, opštinski, samo da ih je što više. I da su što češći.

Od ove pretplate neće biti ni za plate zaposlenih. I kako ćemo onda moći da gledamo sportske prenose, umetničke filmove autora poput Stivena Sigala, Čaka Norisa, reprize repriza?

Srbija je ostvarila neviđeni napredak u protekloj godini. Napredak se ne vidi - rekli bi zlobnici.

Godina je na izmaku. Svode se računi. Pomalja se svetla budućnost. Samo da ne bude ono: „pojavilo se svetlo u tunelu, kad ono voz!“

1. Iz mora gluposti nikada nije izronio biser mudrosti! 2. Samo vapijući u pustinji ima potpunu slobodu govora! 3. Posledice svakog odlučnog NE u srpskoj istoriji mogla je da sagleda samo polovina stanovništva! 4. Kad potonu pravda i čast na površinu ispliva šljam1 5. Ko nije sa nama, taj je protiv nas. A naš cilj je društvo istomišljenika! 6. Za naše političare važi uverenje da ih ne treba mnogo slušati. Posmatranje je, naprotiv, neophodno! 7. Mogu li mračni tipovi da ponude svetlu budućnost?…

Ne znam koliko su tačne nedavne tvrdnje predsednika Tomislava Nikolića da Srbija više nema neprijatelja?

Svedoci smo nebrojenih dostignuća našeg rukovodstva. U poslednje dve-tri godine, poslednjih meseci, a posebno poslednjih dana. Da ne bude zabune, ne smatramo da su ovo poslednji dani, već se misli na poslednje protekle dane.

Naše društvo oštro je podeljeno; na jednoj strani su lopovi, a na drugoj oni koje još nisu uhvatili!

Devetog novembra 2015. godine glasalo se u Parizu o zahtevu Albanije za prijem „države Kosovo“ u punopravno članstvo Uneska.

Srbija više nema neprijatelja, izjavi nedavno Predsednik Toma Nikolić. Da je Aristotel danas živ, i da je Srbin po nacionalnosti, svojom metodom dedukcije, izvođenjem zaključaka od opšteg ka posebnom, došao bi do uverenja da Srbija ima samo prijatelje.