The Srbija?

VELIKI JUBILEJ –
200 GODINA OD VARVARINSKE BITKE
subota, 12. septembar 2010 07:25

 

VELIKI JUBILEJ – 200 GODINA OD VARVARINSKE BITKE

 

Dana 23. septembra biće obeležen veliki jubilej – 200 godina od Varvarinske bitke, koja se odigrala 1810. g. Na jednoj strani bilo je 4000 Srba i 3000 ruskih kozaka i ulana, a na drugoj 35.000 turske vojske iz pravca Niša. Srpski narod je bio odbranjen.  Našim snagama komandovao je general grof Orurk. Stotinu godina kasnije zahvalni srpski narod iz sela Varvarina i okoline podigao je spomenik ruskim junacima. On neće više samovati na uzvišici gde se sastaju dve sestre Morave, jer je ove godine podignut spomenik i srpskim herojima.

Malo Srba zna za Varvarinsku bitku, možda tek svaki stoti, pa je pravo čudo zašto se danas običan narod uzda u Rusiju. Tako se prošle godine  igrala  neka sportska utakmica u Nišu između Srba i Rusa, a na velikom transparentu je pisalo SPASIBA RASSIA. Zašto se to dogodilo baš u Nišu? Verovatno zato što narod zna za spomen crkvu u Gornjem Adrovcu kod obližnjeg Aleksinca, koja je posvećena pukovniku Rajevskom, poginulom u ratu 1876. za oslobođenje Stare Srbije. Tada su u Srbiju stigli i mnogi drugi dobrovoljci iz Rusije, a među prvima je bio čuveni general Černjajev, komandant srpske vojske , koji je čak primio srpsko državljanstvo. Školovani Srbi o tome ne pišu, a kamoli da je snimljen film. Ali zato nije ćutao veliki slavjanofil i genije slovenske rase Fjodor Dostojevski. U svom dnevniku iz 1876.g. pisao je da su jedni Rusi išli u Srbiju kao dobrovoljci, a drugi su sakupljali novčanu pomoć. Čak su i kneginje išle ulicoma noseći male kasice, a siromašni narod je govorio da su opet svi Rusi kao jedan. Napisao je da su ta dva meseca kampanje za pomoć Srbiji najveličanstveniji u celoj ruskoj istoriji, kada se išlo hiljadama kilometara daleko da se pomogne „braći po veri.“

Bilo je to vreme kada je našim današnjim tutorima Francuskoj i Engleskoj odgovaralo da Turci nikada ne budu isterani iz Srbije, i kada je predsednik engleske vlade lord Dizraeli ubedio svoj parlament da su bugarski ustanici sami pobili 60.000 svoje nejači i za to lažno optužili Turke.

Ali kad neki srpski istoričari ne pišu o ruskoj pomoći, ističu njenu izdaju Sanstefanskim mirom, zaboravljaju da je Ruski car savetovao Srbe da ne ulaze u rat sa Turcima 1876.g., koji su izgubili, nego da čekaju dok njena vojska ne uđe u Bugarsku.

A kada su Rusi naredne godine vodili bitku sa Turcima za bugarski grad Pleven i zatražili da Srbija uđe u rat protiv Turaka, ona je to učinila tek 3 dana po osvajanju tog grada.

Nisu samo Rusi pomagali Srbima u Varvarinskom kraju. Devetnaestoglava aždaja zvana NATO, predvođena SAD , bljuvala je vatru po celoj Srbiji, pa pobila   i civile  na Varvarinskom mostu. Bila je svetkovina i lep sunčan dan, pa kada se aždaja vratila posle nekoliko minuta da „overi“ žrtve, mogla je sve dobro videti i pobiti i one koji su priskočili u pomoć.

Dok su Rusi pomagali da se oslobodimo od Turaka, naši „zapadni prijatelji“ pomagali su nam da se oslobodimo od samih sebe, a naročito od Kosova i Metohije. Nisu se zaustavili na tome, pa orkestar garde iz Ohaja iskazuje ljubav američkog naroda i sviranjem i građenjem Srbije. Čim mi očistimo teren od njihovih kasetnih bombi, oni okreče neku školu.

Onaj transparent u Nišu nisu mogli nositi školovani Srbi koji danas učestvuju u vlasti. Oni rade posao u kome im narod nesvesno pomaže: srpsku ćirilicu zamenjuju hrvatskom latinicom i time udaljavaju Srbiju od njene zaštitinice - ćiriličke Rusije.

Kako je krenulo, mogli bi i Turci uskoro svirati svoje marševe po Srbiji i Republici Srpskoj. Već čujemo od njihovih vodećih državnika da smo ovde živeli u miru, a moglo bi se očekivati da nam na novi način osvetle i ulogu samog Stevana Sinđelića. Na primer, drugovao on sa Turcima u onim svojim šančevima i čekao da zajedno sa njima odbije ruski napad. Ali mu slučalno opali kubura i sve ode u vazduh. Onda su se mnogo trudili Turci da ugrade u Ćele kulu glave svih izginulih, ali nađoše samo srpske.

Pričalo se o podizanju spomenika žrtvama NATO agresije i ućutalo. Ako Srbi to ne urade, onda su narod bez dostojanstva koji ne zaslužuje ničije poštovanje, a kamoli pomoć.

Ali pre toga, da vidimo koliko će nas biti u Varvarinu 23.septembra.

 

                                                                                       Nemanja Vidić

                                                                  predsednik udruženja „ĆIRILICA BEOGRAD“.

Sede u Skupštini Srbije bezkičmenjaci i podguzne muve, pa jedino vredno rade na sprovođenju okupacionog the programa unišatavnje svega srpskog. Ulizuju se  the agresorima i the degenericima, za šaku dolara i školovanje dece preko bare, "seme im se zatrlo..."