- Новости
- Друштво
- Економија
- Наука и техника
- Здравље
- Култура
- Забава
- Спорт
- Колумне
- Најаве и обавештења
- Алексинац
- Огласи
- Пословни огласи
Напредак КК фудбал Гредетин Београд позориште хапшење Ненад Станковић СНС интервју фотографија општина буџет Центар за културу и уметност Житковац избори председник општине Душан Остојић аутомобил Алексиначки Рудник синдикат Алексинац.Нет Миодраг Тасић школе кошарка Ниш саобраћај фестивал НАТО Александар Вучић Црвени крст
The Србија?
17.09.2010. Зоран Маринковић
ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ –
200 ГОДИНА ОД ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ
субота, 12. септембар 2010 07:25
ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ – 200 ГОДИНА ОД ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ
Дана 23. септембра биће обележен велики јубилеј – 200 година од Варваринске битке, која се одиграла 1810. г. На једној страни било је 4000 Срба и 3000 руских козака и улана, а на другој 35.000 турске војске из правца Ниша. Српски народ је био одбрањен. Нашим снагама командовао је генерал гроф Орурк. Стотину година касније захвални српски народ из села Варварина и околине подигао је споменик руским јунацима. Он неће више самовати на узвишици где се састају две сестре Мораве, јер је ове године подигнут споменик и српским херојима.
Мало Срба зна за Варваринску битку, можда тек сваки стоти, па је право чудо зашто се данас обичан народ узда у Русију. Тако се прошле године играла нека спортска утакмица у Нишу између Срба и Руса, а на великом транспаренту је писало СПАСИБА РАССИА. Зашто се то догодило баш у Нишу? Вероватно зато што народ зна за спомен цркву у Горњем Адровцу код оближњег Алексинца, која је посвећена пуковнику Рајевском, погинулом у рату 1876. за ослобођење Старе Србије. Тада су у Србију стигли и многи други добровољци из Русије, а међу првима је био чувени генерал Черњајев, командант српске војске , који је чак примио српско држављанство. Школовани Срби о томе не пишу, а камоли да је снимљен филм. Али зато није ћутао велики славјанофил и геније словенске расе Фјодор Достојевски. У свом дневнику из 1876.г. писао је да су једни Руси ишли у Србију као добровољци, а други су сакупљали новчану помоћ. Чак су и кнегиње ишле улицома носећи мале касице, а сиромашни народ је говорио да су опет сви Руси као један. Написао је да су та два месеца кампање за помоћ Србији највеличанственији у целој руској историји, када се ишло хиљадама километара далеко да се помогне „браћи по вери.“
Било је то време када је нашим данашњим туторима Француској и Енглеској одговарало да Турци никада не буду истерани из Србије, и када је председник енглеске владе лорд Дизраели убедио свој парламент да су бугарски устаници сами побили 60.000 своје нејачи и за то лажно оптужили Турке.
Али кад неки српски историчари не пишу о руској помоћи, истичу њену издају Санстефанским миром, заборављају да је Руски цар саветовао Србе да не улазе у рат са Турцима 1876.г., који су изгубили, него да чекају док њена војска не уђе у Бугарску.
А када су Руси наредне године водили битку са Турцима за бугарски град Плевен и затражили да Србија уђе у рат против Турака, она је то учинила тек 3 дана по освајању тог града.
Нису само Руси помагали Србима у Варваринском крају. Деветнаестоглава аждаја звана НАТО, предвођена САД , бљувала је ватру по целој Србији, па побила и цивиле на Варваринском мосту. Била је светковина и леп сунчан дан, па када се аждаја вратила после неколико минута да „овери“ жртве, могла је све добро видети и побити и оне који су прискочили у помоћ.
Док су Руси помагали да се ослободимо од Турака, наши „западни пријатељи“ помагали су нам да се ослободимо од самих себе, а нарочито од Косова и Метохије. Нису се зауставили на томе, па оркестар гарде из Охаја исказује љубав америчког народа и свирањем и грађењем Србије. Чим ми очистимо терен од њихових касетних бомби, они окрече неку школу.
Онај транспарент у Нишу нису могли носити школовани Срби који данас учествују у власти. Они раде посао у коме им народ несвесно помаже: српску ћирилицу замењују хрватском латиницом и тиме удаљавају Србију од њене заштитинице - ћириличке Русије.
Како је кренуло, могли би и Турци ускоро свирати своје маршеве по Србији и Републици Српској. Већ чујемо од њихових водећих државника да смо овде живели у миру, а могло би се очекивати да нам на нови начин осветле и улогу самог Стевана Синђелића. На пример, друговао он са Турцима у оним својим шанчевима и чекао да заједно са њима одбије руски напад. Али му случално опали кубура и све оде у ваздух. Онда су се много трудили Турци да уграде у Ћеле кулу главе свих изгинулих, али нађоше само српске.
Причало се о подизању споменика жртвама НАТО агресије и ућутало. Ако Срби то не ураде, онда су народ без достојанства који не заслужује ничије поштовање, а камоли помоћ.
Али пре тога, да видимо колико ће нас бити у Варварину 23.септембра.
Немања Видић
председник удружења „ЋИРИЛИЦА БЕОГРАД“.
Седе у Скупштини Србије безкичмењаци и подгузне муве, па једино вредно раде на спровођењу окупационог the програма унишатавње свега српског. Улизују се the агресорима и the дегенерицима, за шаку долара и школовање деце преко баре, "семе им се затрло..."
200 ГОДИНА ОД ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ
субота, 12. септембар 2010 07:25
ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ – 200 ГОДИНА ОД ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ
Дана 23. септембра биће обележен велики јубилеј – 200 година од Варваринске битке, која се одиграла 1810. г. На једној страни било је 4000 Срба и 3000 руских козака и улана, а на другој 35.000 турске војске из правца Ниша. Српски народ је био одбрањен. Нашим снагама командовао је генерал гроф Орурк. Стотину година касније захвални српски народ из села Варварина и околине подигао је споменик руским јунацима. Он неће више самовати на узвишици где се састају две сестре Мораве, јер је ове године подигнут споменик и српским херојима.
Мало Срба зна за Варваринску битку, можда тек сваки стоти, па је право чудо зашто се данас обичан народ узда у Русију. Тако се прошле године играла нека спортска утакмица у Нишу између Срба и Руса, а на великом транспаренту је писало СПАСИБА РАССИА. Зашто се то догодило баш у Нишу? Вероватно зато што народ зна за спомен цркву у Горњем Адровцу код оближњег Алексинца, која је посвећена пуковнику Рајевском, погинулом у рату 1876. за ослобођење Старе Србије. Тада су у Србију стигли и многи други добровољци из Русије, а међу првима је био чувени генерал Черњајев, командант српске војске , који је чак примио српско држављанство. Школовани Срби о томе не пишу, а камоли да је снимљен филм. Али зато није ћутао велики славјанофил и геније словенске расе Фјодор Достојевски. У свом дневнику из 1876.г. писао је да су једни Руси ишли у Србију као добровољци, а други су сакупљали новчану помоћ. Чак су и кнегиње ишле улицома носећи мале касице, а сиромашни народ је говорио да су опет сви Руси као један. Написао је да су та два месеца кампање за помоћ Србији највеличанственији у целој руској историји, када се ишло хиљадама километара далеко да се помогне „браћи по вери.“
Било је то време када је нашим данашњим туторима Француској и Енглеској одговарало да Турци никада не буду истерани из Србије, и када је председник енглеске владе лорд Дизраели убедио свој парламент да су бугарски устаници сами побили 60.000 своје нејачи и за то лажно оптужили Турке.
Али кад неки српски историчари не пишу о руској помоћи, истичу њену издају Санстефанским миром, заборављају да је Руски цар саветовао Србе да не улазе у рат са Турцима 1876.г., који су изгубили, него да чекају док њена војска не уђе у Бугарску.
А када су Руси наредне године водили битку са Турцима за бугарски град Плевен и затражили да Србија уђе у рат против Турака, она је то учинила тек 3 дана по освајању тог града.
Нису само Руси помагали Србима у Варваринском крају. Деветнаестоглава аждаја звана НАТО, предвођена САД , бљувала је ватру по целој Србији, па побила и цивиле на Варваринском мосту. Била је светковина и леп сунчан дан, па када се аждаја вратила после неколико минута да „овери“ жртве, могла је све добро видети и побити и оне који су прискочили у помоћ.
Док су Руси помагали да се ослободимо од Турака, наши „западни пријатељи“ помагали су нам да се ослободимо од самих себе, а нарочито од Косова и Метохије. Нису се зауставили на томе, па оркестар гарде из Охаја исказује љубав америчког народа и свирањем и грађењем Србије. Чим ми очистимо терен од њихових касетних бомби, они окрече неку школу.
Онај транспарент у Нишу нису могли носити школовани Срби који данас учествују у власти. Они раде посао у коме им народ несвесно помаже: српску ћирилицу замењују хрватском латиницом и тиме удаљавају Србију од њене заштитинице - ћириличке Русије.
Како је кренуло, могли би и Турци ускоро свирати своје маршеве по Србији и Републици Српској. Већ чујемо од њихових водећих државника да смо овде живели у миру, а могло би се очекивати да нам на нови начин осветле и улогу самог Стевана Синђелића. На пример, друговао он са Турцима у оним својим шанчевима и чекао да заједно са њима одбије руски напад. Али му случално опали кубура и све оде у ваздух. Онда су се много трудили Турци да уграде у Ћеле кулу главе свих изгинулих, али нађоше само српске.
Причало се о подизању споменика жртвама НАТО агресије и ућутало. Ако Срби то не ураде, онда су народ без достојанства који не заслужује ничије поштовање, а камоли помоћ.
Али пре тога, да видимо колико ће нас бити у Варварину 23.септембра.
Немања Видић
председник удружења „ЋИРИЛИЦА БЕОГРАД“.
Седе у Скупштини Србије безкичмењаци и подгузне муве, па једино вредно раде на спровођењу окупационог the програма унишатавње свега српског. Улизују се the агресорима и the дегенерицима, за шаку долара и школовање деце преко баре, "семе им се затрло..."
Tweet
Најновије вести
- Европско првенство у џиу џицу
- Развој сеоског туризма
- Цвеле обрадовао Вождовце
- Елита у Срба
- Промоција књиге
- Бирај Вожд
- Деца Лоших Музичара у Нишу
- Обука са радионицом
- Зока и Арчи у Вожду
- Потписани уговори
Најновији огласи
- Crtana serija NINDŽA KORNJAČE stare epizode, kompletno + USB
- Prodajem lokal
- Serije 'ALLO 'ALLO + MUĆKE + USB (AKCIJSKA CENA)
- 20/40 FT HC transportni kontejner na prodaju
- Serija MUĆKE kompletna na USB (AKCIJSKA CENA) + poklon