Reagovanje na tekst “Na opštinskom veću polemika oko para za medije”

Ovo pismo prenosimo u celosti.

Poštovani,
nisam do sada znao da imam suvlasnika u preduzeću "Agro-press", koje je nosilac dozvole za Radio Aleksinac. Eto sada sam i to saznao. Naravno to su notorne neistine. Ovo ne pišem zbog sebe, jer od ove naše sredine sve se može očekivati osim rada i napretka, već zbog ljudi koje pominjete. Profesor Bata Simić je jedan vredan čovek koji je ovoj i ostalim sredinama pomagao. Njegov je veliki doprinos u formiranju ALT televizije i radija, koje neki nisu znali ni da sačuvaju. Pitam vas gde još u okruženju nije uspela privatizacija osim u Aleksincu. Bata Simić je pomogao formiranje radija i u Doljevcu i u još mnogim sredinama. Uz najiskrenije izvinjenje porodici, moram da pomenem i pokojnog sina gospođe Vinke Sekulović, čijom zaslugom Aleksinac ima i drugu radijsku frekfenciju na kojoj radi Radio Aleksinac. Nažalost, Aleksinac je nekada imao i dve televizije, ali decenijama aleksinačke vlasti nisu imali razumevanja za dobre ideje pojedinaca pa kada je trebalo da podrže i tu televiziju to nisu učinile, ali su zato mnoge tamo stvorene kadrove uzeli za opštinsko javno-informativno preduzeće. Možete te ljude da volite ili mrzite, ali oni su ostavili trag svog rada, ne samo u Aleksincu, nego i šire.

Što se tiče zalaganja pojedinih većnika da unaprede informisanje, evo nekih podataka koji će vam možda pojasniti problematiku. Svaka lokalna samouprava stavlja svoje posebne kriterijume kako bi komisiji koju čine članovi iz raznih gradova ukazao na lokalnu problematiku. Tako je Opština Svrljig, koja je opredelila 9,5 miliona stavila: "Pokrivenost područja emitovanja-distribucije; - tehnička i kadrovska opremljenost na teritoriji Opštine Svrljig”. Taj Svrljig, na koga pojedini ovdašnji političari gledaju sa ponižavanjem, ima jednu televiziju, dva radija i nekoliko portala koje finansira. Neki Svrljižani su osnivači i medija koji u svom nazivu nose "Aleksinački...." i sa pravo će imati uticaja na ovdašnju medijsku scenu. Merošina je stavila: “dokaz o postojanju tehničko-kadrovskog kapaciteta za realizaciju ovog projekta na teritoriji Opštine Merošina”, a Doljevac je zahtevao: “Dokaz o postojanju dopisništva na teritoriji Opštine Doljevac; tehnička i kadrovska opremljenost na teritoriji Opštine Doljevac; saradnja sa Opštinom Doljevac u prethodnom periodu”. Prošle godine od 500.000 dinara iz budžeta opštine Aleksinac niški mediji su uzeli 280.000 dinara i ne vidim šta je loše da se izvrši evaluacija o pruženim uslugama po odobrenom projektu. Takođe, smatram dobrom ideju tri većnika da deo para, koji se daje iz budžeta kroz honorare dopisnika, kadrova sa ove teritorije i plaćanje poreza na ta primanja, vrate u našu sredinu. Stalni dopisnik ili saradnik za medije sa strane bi unapredio lokalno informisanje, što znači i bolje usluge za izdvojen novac građana opštine Aleksinac.

Ovde se ne radi o tome da se štiti “Radio Aleksinac” ili neki lokalni mediji, već lokalna zajednica. “Radio Aleksinac” je prošle godine na konkursu u Opštini Aleksinac dobio 170.000 dinara, a verovatno će i ove godine proći neki projekat. Činjenica je da je za svoje projekete “Radio Aleksinac” od republičkih konkursa dobio u prošloj godini trostruko više, nego od lokalnih izvora. Znači, donosi novac u ovu sredinu. Ove godine “Agro press” d.o.o. Gredetin je već prošao na konkursu u Svrljigu za Mesečnik “Novosti juga” sa 180.000 dinara. Prošle godine za ovaj list u Aleksincu smo dobili 50.000 dinara. U ovom preduzeću koje je osnivač medija “Radio Aleksinac”, “Novosti juga” i portal “Alpress.rs” među zaposlenima i stalnim saradnicima su tri diplomirana novinara i jedan apsolvent novinarstva. Preduzeće redovno isplaćuje plate (one jesu minimalne) i doprinose, a to se isto odnosi i na isplatu honorara. Plaća i komunalnu taksu, a koliko može pomaže i akcije u gradu.

I na kraju jedini vlasnik i na papiru i u stvarnosti sam ja Ninoslav Miljković, diplomirani novinar, sa trodecenijskim iskustvom u novinarstvu. Živim na selu u Gredetinu, u očevoj porodičnoj kući. Kolege koje rade sa mnom, iako formalno nisu suvlasnici, ja ih smatram i tako se ponašam kao da su deo vlasničke strukture i u tom duhu firma dosta ulaže u stvaranje adekvatnih kadrova. Tačno je i to da je Bata Simić dugogodišnji moj prijatelj, na šta sam veoma ponosan. Da je ono obostrano i iskreno pokazale su 2000-e godine, kada je gospodin Simić bio visoki opštinski funkcioner, a ja sam kao nezavisni odbornik dao ostavku na mesto odbornika, napustivši politiku, ali sam izazvao i lokalnu parlamentarnu krizu, koja se završila političkim padom opcije kojoj je pripadao Simić. Ti različiti politički stavovi, hvala Bogu nisu uticali na naše dalje prijateljstvo. Ali opet podvlačim da profesor Bata Simić u mojim medijima nema nikakvih prava, niti uticaja ni u finansijskom, ni u upravljačkom smislu. Ovo pismo sam napisao za onaj deo javnosti kojoj je stalo do boljitka u našoj lokalnoj zajednici, a ne za onaj deo koji ovaj sajt koristi za stranačka prepucavanja i olako iznetih tvrdnji koje nisu utemeljene u stvarnosti. A vama poštovane kolege –blogeri najiskrenije preporučujem da o komentarima sumnjive tvrdnje razmislite pre nego što objavite jer ljudima nanosite nepravdu. Ovde se ne radi o meni pa nisam zainteresovan za korišćenje pravnih sredstava u zaštiti svojih prava, ali naći ćete nekog ko poznaje ovu problematiku i imaćete pravno velikih problema. Uvažavajući sve prednosti koje omogućavaju blogovi da građani izražavaju svoje stavove podržavam rad ovog sajta i on je potreban Aleksincu, ali bi ste morali da malo podignete standard kada je u pitanju pouzdanost izvora datih informacija.

U tekstu ste dodali i vaše primedbe da za svoj dugogodišnji rad niste dobili finansijsku podršku od Opštine Aleksinac. Ne znam ranije ste možda i mogli da dobijete, sada da bi ste konkurisali za sredstva morate da budete registrovani kao mediji i to na.rs adresi. I sami kažete: “Sajt nije registrovan kao javno glasilo i na njega se ne primenjuju odredbe Zakona o javnom informisanju. Ipak, poštujemo osnovne moralne principe”.

Ovde ne branim opštinu, jer naći ćete vi rešenje sa njima i posle sukoba, već istinu. I zato pravim razliku između medija čijeg osnivača možeš tužiti kao pravno lice i bloga gde se radi o privatnim stavovima.

U ovom obraćanju javnosti nisam se dotakao dešavanja oko izbora direktora u Javnom preduzeću “Reč radnika” koje još uvek nije ugašeno i koliko je pravnih nepravdi meni naneto, o čemu se ćuti. Pošto niko o tome ne govori smatram da su sve političke stranke saglasne da je odnos lokalne samouprave prema ovom konkursu bio ispravan, pa ću i ja zaćutati neželeći da u predizbornim prepucavanjima budemo na bilo čijoj strani. Ne zato što ih se plašim, nego zato što želim da budem korektan novinar. Radi vaše informacije do današnjeg dana nisam dobio nikakav dopis o izjašnjavanju u junu Opštinskog parlamenta o predlogu Komisije za izbor direktora, gde sam ja bio prvi na listi. Ja znam zašto to nisu poslali i verovatno će to da urade kada ugase firmu. To ću objasniti posle izbora. Zato nemojte da napadate i iznosite neistine protiv ljudi koji imaju sopstveno ja, bez obzira kojoj partiji pripadali, kao što je bilo na sednici opštinske vlade, već im iznetim argumentima dokažite da, i pored najbolje njihove namere, greše. Nisam siguran da baš imate argument.

S poštovanjem,
Ninoslav Miljković