Negativna selekcija i njene dugoročne posledice na srpsko društvo

Od vremena Srbije Nemanjića, preko srednjovekovnih bitaka na Marici, Pločniku i Kosovu, sve do modernih ratova XX veka, Srbi su generacijama plaćali izuzetno visoku cenu svog opstanka. Jedan od sporednih, ali duboko uticajnih efekata ovog istorijskog trajanja jeste fenomen koji sociolozi opisuju kao negativnu selekciju.

U kritičnim momentima, u borbu su izlazili najsposobniji, najhrabriji i najodgovorniji pripadnici zajednice. Baš ti ljudi – vojnici, vođe i nosioci otpora – najčešće su i stradali. Velike bitke nisu odnosile „prosečne ljude“, već elitu svog vremena: one koji su bili spremni da zarad zajednice žrtvuju život.

Slom srednjovekovne države i dolazak Osmanskog carstva doneli su nove izazove. Viševekovno ropstvo, odvođenje dece u janičare i danak u krvi ostavili su ne samo demografske gubitke, već i trajne psihološke posledice. Da bi preživeli, ljudi su često morali da prilagođavaju svoje ponašanje, prave kompromise ili se priklanjaju okolnostima, što je oblikovalo obrasce preživljavanja u društvu.

Oslobodilački ratovi XIX veka, Balkanski ratovi i Prvi svetski rat nisu prekinuli ovaj ciklus. Srbija je u Velikom ratu izgubila veliki broj muškaraca, najčešće najsposobnijih. Drugi svetski rat i posleratni obračuni sa elitom dodatno su smanjili broj intelektualaca, domaćina, oficira i duhovnih vođa.

Posledice ovog procesa mogu se osetiti i u današnjem društvu. Kada generacijama nestaju najodgovorniji i najhrabriji, javlja se kriza vrednosti. Preživljavanje postaje važnije od časti, a prilagođavanje važnije od odgovornosti. U takvim uslovima društvo se često oblikuje prema onim ljudima koji najbolje umeju da se snađu u okruženju bez pravila.

Razumevanje negativne selekcije nije kritika prošlosti, već način da se sagledaju dugoročni efekti koji oblikuju sadašnje ponašanje. Svest o tome šta smo izgubili i koliko smo plaćali vekovima može biti korak ka izgradnji sistema vrednosti koji budućim generacijama pruža više od obične borbe za opstanak.                

Miloš Jovanović, dipl. pravnik