Су чим ћете изаћ пред Милоша?

Све због рата у Украјини. Зато што је Русија агресор, крши међународно право, чини ратне злочине и тако то. Нама је бар позната та терминологија. Ми, Срби, смо исто били агресори. Чинили смо ратне злочине, кршили међународно право. Увели нам санкције сличне овима садашњој Русији. Само  што ми нисмо били попут Русије. Немамо ту економску, војну ни политичку моћ. О територијалном пространству не треба трошити речи. 

Демократски Запад је поразио Србију. Другачије није ни могло бити. Деветнаест земаља нас је бомбардовало 78 дана. Рушили су мостове, пруге, вишеспратнице, гађали болнице, пијаце, путнички воз. Грешком! Међутим, сада с Русијом мало је запело. Тај слободарски демократски Запад, богат, који је богатство стекао од пљачке колонија, рада робова, лихварских кредита, ма колико помагао Украјину оружјем и новцем, Русију није исцрпео ни војно ни економски. Напротив.

Русија испробава своја нова оружја у Украјини, припремајући се тако за евентуални рат с НАТО пактом, који натовци изокола наговештавају. Због недостатка енергије у свету Русија је кроз драстично увећане цене природног гаса, нафте и угља још и профитирала. У исто време Европа баш због тих цена енергије доживљава рецесију привреде и пад стандарда, а све то изазива протесте у европским градовима, пад влада, политичку нестабилност.

Зашто је онда потребно да и Србија уведе санкције Русији? Какву би штету Русија претрпела ако јој једна бедна државица са шест-седам милиона душа уведе санкције? Да бисмо се придружили западним „партнерима“ у јединственом ставу према јединој пријатељској држави.

Да будемо с онима који су нас истребљивали у Великом рату? Који су стрељали сто српских ђака за једног убијеног њиховог војника? А тај војник је дошао у нашу земљу да нас сатире бомбама, гази тенковима, да стреља, веша, да коље српске сељаке, жене. Тек рођену децу. Неко ће рећи то су нека друга времена била. И нису сви такви били. Шачица заведених. Педесетак милиона Аријеваца само!

Данас су то културни, цивилизивони људи. Па, видесмо колико је недавно био цивилизован бестидни Рудолф Шарпинг, немачки министар који је говорио да Срби имају концентрациони логор на стадиону у Приштини. Ту су држали невине Албанце. Сетимо се. Та лажна изјава је у многоме преокренула јавно мнење у Немачкој у корист рата против Србије и када се Немачка први пут војно укључила у неки војни сукоб након Другог светског рата иако је то против њиховог устава!

Сећамо се цивилизованих Робина Кука, Жака Ширака, Тонија Блера, Медлин Олбрајт, Клинтонових, Јошке Фишера и безбројних ликова из тог чопора. Какве су све гадости изговорили о нама, само да би оправдали отимање српске територије и стварања квази државе на том простору. Да ли се ико од ових и сличних макар извинио српском народу због свих недела која им је нанео свесно или из незнања?

И сада ми треба да будемо у истој равни с таквима и да се окренемо против браће који су гинули због нас и наше слободе на Шуматовцу, Горњем Адровцу, Великом Шиљеговцу, као добровољци у рату за ослобођење Србије од турског ропства 1876. године. Који су ушли у рат с Немачком и Аустро-Угарском због Србије 1914. И који су нас ослободили 1944. године!

Данашњим политичарима морал није приоритет. Променили су свест. Њима су Вебер и протестантска вера идеал. Пре него православље. Међутим, требало би да брину и о економским последицама евентуалног увођења санкција Русији. Ако би Србија начинила један такав непромишљени корак, Русија би нас аутоматски ставила на листу њој непријатељских држава. Последице тога су да више нема јефтиног гаса, рецимо за Србију.

Ако тога нема, онда ће стране фирме које су бајаги привукли наши усрећитељи, а стварно су овде због поменутог јефтиног гаса, јефтине радне снаге и обилне помоћи наше државе страним пребогатим капиталистима, дићи ће сидро и напустиће Србију. Шта ће тада бити с економским тигром на Балкану? 

Коме ће Србија продавати јабуке, трешње, чарапе, вино и све остало што само Руси желе од нас да купе? Но, ни то није најгоре. Навикли смо ми да живимо без струје, бензина, без најосновнијих животних намирница. Већ смо то прошли. Али, ако будемо непријатељи Русије, хоће ли нас Русија више бранити у Уједињеним нацијама?

Да ли ће заступати став да је Косово и Метохија српска земља? Хоће ли дићи руке можда од Републике Српске? И када једном поново српски европски партнер у лику Велике Британије покрене иницијативу у Уједињеним нацијама да Србију прогласи геноцидном државом због наводно почињеног геноцида над Албанцима, хоће ли Русија опет ставити вето као прошлог пута, Јер, Америка, Британија и Француска, наши западни пријатељи ће сигурно подићи руку за такву резолуцију.

Кина ће као увек бити неутрална, а Русија као пета стална чланица Савета безбедности, сада може према непријатељској Србији такође да се придружи Западу или да буде једноставно неутрална. Исто је. Резлоција буде изгласана и онда ћемо столећима да плаћамо ратну одштету онима који су протерали Србе с вековних огњишта, који су порушили и попалили цркве, манастире, гробља, отели имовину…

Ту ратну одштету неће плаћати политичари у Србији који се гласно залажу за увођење санкција Русији. Ни они ни њихово потомство. Давно су се они обезбедили и скућили код „западних партнера“!