Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Време успона и падова

rss

28.02.2023. Миодраг Тасић

Можда наслов текста и није баш најисправнији? Макар у последњих десет година. Јер, у протеклој деценији углавном је било успеха. На свим пољима.

Време успона и падова

Падова, ако је и било, незнатни су. Дакле, све иде напред као подмазано. Да је подмазано и да се обилато подмазује, у то не треба сумњати. Зато имамо управо ово што имамо.

Србију тренутно море две бриге; преговори са својом аутономном покрајином! Понеко у Србији назива је Косово и Метохија, али већина и овде, а тек у слободном, демократском свету, читај колективни Запад, ма шта то представљало, само Косово. Елем, преговара председник Србије с такозваним премијером Косова, уз свесрдну помоћ неутралне Европске уније, Америке и Британије. Преговара се о нормализацији односа!

Нормализација односа Републике Србије са, по Уставу Републике Србије својом територијом, тешка је тема. Не може то свако разумети. Већина у овој земљи и не зна о чему се ради. Не знају ни посланици Народне скупштине. Међутим, ако је веровати јавном и осталим сервисима, огромна већина грађана има апсолутно поверење у свог преговарача. Зато ћемо ми већу пажњу посветити оној другој бризи грађана Србије. Фудбалу. Бар се у фудбал свако од нас разуме.

Фудбалску јавност, и уопште нацију мори тешка брига око избора председника Фудбалског савеза Србије. Српски клубови у европским такмичењима испадну на време, да би се у потпуности могли посветити домаћим такмичењима. Нашим клубовима још увек су прејаки противници из фудбалских велесила попут Лихтенштајна, Фарских острва или Молдавије! Но, ништа страшно. После испадања из Европе, у домаћем првенству наши фудбалери играју растерећено и са пуно ентузијазма. Ту им и публика помаже. Дођу тако десетак доконих гледалаца на трибине, уз неколицину службених лица, и онда шутирај по лопти до миле воље. Нема ко ни да те опсује!

Репрезентација Србије такође служи за подсмех противницима и за лагано освајање бодова. Тако да је избор Председника фудбалског савеза од невероватне важности по нацију. Кад смо већ све друго средили и уредили, путеве изградили, фабрике отворили, подигли плате и пензије, увели дуални систем у образовање, подржали Украјину, победили корону, само још да изаберемо председника ФСС, и можемо мирно да спавамо. По ономе, „моје племе сном мртвијем спава“. 

За председничку функцију у фудбалској организацији помињу се тројица кандидата. Један политичар и двојица прослављених фудбалера. До недавно политичар, бивши министар пољопривреде, словио је као  најбољи кандидат и вероватни победник избора. Било је и реално такво очекивање. Човек је препородио српску пољопривреду за време свог мандата. Србијом су текли мед и млеко. У каналу. Због мале откупне цене. Зато је увоз млека из Европе покрио потребе српских грађана. Увозимо и бели лук, пасуљ, свињско месо… Напредна економија. У оној назадној, некадашњој, све смо то производили за себе, али и за извоз. Свиње је извозио још Милош Обреновић! Некад било, сад се приповеда.

Остали кандидати су вероватно најбољи српски фудбалер икада и други, у свету најуспешнији од наших ногометаша.  Далеко млађи и енергичнији од свог колеге који је при крају осме деценије живота. Убеђен сам да би овај трећи у свакој другој држави акламацијом био изабран на чело куће фудбала. Ипак, ми смо нешто другачији. На срећу. Лично мислим да би бивши министар био најбоље решење за српски фудбал. Уосталом, код нас дипломе, стручност и знање и нису превише важни. Исто као ни поштење. Ако је власник печењаре могао успешно да управља највећим државним предузећем у Србији, ако пензионер из Београда препорођује српско село, ако новинар, који је одавно требало да крцка пензију и игра шах у парку, још увек управља Јавним сервисом где „ви имате право да знате све“, а заправо ништа не сазнате од онога што је кључно и суштинско, онда буквално и бивши министар пољопривреде може руководити фудбалском организацијом!

Злуради гласови истичу да ће пресудити онај ко се за све пита. Исти онај што преговара, доводи стране инвеститоре, гради и отвара изграђено, отвара Балкан, шаље хуманитарну помоћ пострадалима. Што брине о свакоме од нас. Међутим, то нити је тачно нити могуће. Један човек не одлучује сам. Ту су саветници, аналитичари, министри, посланици, стручни људи… Остали, ако се не оглашавају, значи да су сагласни и да је све потаман. Ћутање је знак одобравања. Наравно и да ће за евентуалне пропусте и сами сносити одговорност. Моралну.

Пред будућим поколењима, историјом, надајмо се и пред Богом. Но, понављам, сигурно идемо у добром правцу. Ка светлој будућности. Иначе би Академија наука и уметности, врх Српске православне цркве, Матица српска, Удружење књижевника, драмских уметника, новинарска удружења, интелектуалци, подигли глас када у Србији не би било демократије, ако би био угрожен територијални интегритет државе, када би се одрицали јединих и истинских пријатеља и савезника, када би у Србији царовало сиромаштво и апатија.

Српски интелектуалци и чланови најважнијих друштвених институција дизали су глас и у оно најмрачније Титово доба чак и због хапшења једног писца или новинара, те неће данас у време примерног парламентаризма и истинске демократије.

 


# Миодраг Тасић Косово и Метохија Осврт
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима