Акаба – од библијске приче до модерног тропског бисера
На самом југу Јордана, између планина и Црвеног мора, налази се Акаба, град који је полазна тачка, али и крајњи циљ: овде се долази због нама најближег тропског мора, остаје због осећаја добродошлице на сваком кораку, а памти због онога што јој је надохват руке: античке Петре, јединственог мора и најлепше арапске пустиње Wadi Rum.

Акаба је вековима функционисала као тачка пролаза, место где се роба, људи и идеје премештају између копна и мора, на путу свиле, на раскршћу цивилизација. Историја Акабе протеже се уназад најмање пет хиљада година. Овај део Црвеног мора везује се и за библијску причу о егзодусу и Мојсијевом раздвајању мора. Чак и без инсистирања на дословном читању те приче, јасно је зашто је управо овде настала: географија Акабског залива је уска, концентрисана и драматична у својој једноставности.
Кроз римски и византијски период Акаба је била интегрисана у мрежу путева, гарнизона и трговачких веза које су повезивале Левант; источни медитеран са Арабијом. Доласком ислама у 7. веку град добија нову улогу као важна станица ходочашћа ка Меки. Током османске владавине Акаба остаје периферна, али стратешка тачка, док у модерном периоду постаје кључна за формирање и опстанак савременог Јордана. За разлику од градова који су расли нагло и хаотично, Акаба се развијала поступно, задржавајући јасан однос према простору који је окружује.

Данас је Акаба миран, модеран, чист, добро организован град, чија је свакодневица усклађена са морем. Црвено море овде има посебну репутацију, не само због боје и температуре, већ због изузетне чистоће и стабилности екосистема. Акабски залив је једно од ретких места где се корални гребени налазе непосредно уз обалу, што омогућава да се подводни свет посматра готово без посредника. Овај део Црвеног мора је предмет бројних научних истраживања, јер корали овде показују отпорност на промене температуре које погађају друге делове света.
Акаба се данас све чешће појављује на мапама савремених путника управо због те комбинације доступности и разноврсности. У релативно кратком времену, из једног обалног града могуће је доживети потпуно различите пејзаже, море, пустињу, древне градове и јединствене природне феномене. Управо та концентрација искустава, без потребе за дугим и исцрпљујућим путовањима, чини Акабу идеалном дестинацијом.
Ипак, Акаба се не може разумети само кроз оно што нуди на својој обали. Њена права вредност постаје јасна тек када се крене ван града. У радијусу од неколико сати вожње налазе се неки од најразличитијих и најснажнијих пејзажа Блиског истока, због чега Акаба природно функционише као база за истраживање Јордана.
Петра – једно од нових светских чуда
Пут од Акабе до Петре води кроз суву и стеновиту унутрашњост земље, пејзаж који делује готово монохромно док се не уђе у подручје некадашњег Набатејског краљевства. Петра није настала као изоловани споменик, већ као део пажљиво организованог трговачког система. Набатејци су контролисали руте којима су се преносили тамјан, зачини и луксузна роба, а Петра је била њихово административно и симболичко средиште.

Улазак у град кроз кањон Сик има практично, али и психолошко значење. Пролаз постепено сужава поглед и утишава простор, пре него што се отвори ка централном делу града. Ризница, најпознатија грађевина Петре, често се доживљава као коначни циљ, али она је тек увод. Иза ње се простире комплексан урбани простор: улице са колонадама, храмови, гробнице различитих стилова, амфитеатар и системи за прикупљање и дистрибуцију воде. Петра је пример града који није наметнут пејзажу, већ из њега извучен, прилагођен терену и клими.

Оно што Петру чини посебно фасцинантном јесте њена рационалност. Иза монументалне естетике стоји прецизно разумевање природних услова, хидраулике и логистике. Шетња Петром је, у том смислу и лекција из урбанизма древног света.
Wadi Rum – место где туриста постаје део филмског сета
Вади Рум се често описује као пустиња, али тај појам једва да обухвата разноврсност простора. Ово је пејзаж масивних стена, отворених долина и песка који мења боје. Удаљен свега сат времена од Акабе, Wади Рум делује као потпуно друга планета. Његова снага није у једној тачки или призору, већ у континуитету простора који се стално отвара, мења и затвара.

Геолошки гледано, Wади Рум је резултат милиона година ерозије, али људско присуство овде траје готово једнако дуго у симболичком смислу. Пећински цртежи, натписи и трагови номадског живота сведоче о дугој вези између човека и пустиње. Данашње бедуинске заједнице одржавају тај континуитет, прилагођавајући се савременом свету, али задржавајући дубоко разумевање простора у којем живе.

Боравак у Вади Руму не подразумева пасивно посматрање. Кретање кроз пејзаж, било пешице или теренским возилима, мења перцепцију размера и времена. Ноћи у пустињи, без светлосног загађења, откривају небо које је у савременом свету постало реткост. Вади Рум је данас познат и као место где су снимљени многи холивудски филмови, од свима познатог класика Лоренс од Арабије па све до модерних филмова као што је Дина, Марсовац, Аладин и Стар Ворс.
Мртво море – најнижа тачка на планети
Мртво море представља сасвим другачији вид искуства. Најнижа тачка на Земљи је простор у којем су природни услови доведени до крајњих граница. Висока концентрација соли онемогућава живот у води, али истовремено ствара јединствене физичке услове који су вековима привлачили људе. Лебдење на површини воде није само необичан осећај, већ и директан сусрет са законима физике у њиховој најједноставнијој форми. Минерално богато блато користи се још од античких времена, али боравак овде превазилази терапијски аспект.

То је простор који тражи успоравање и посматрање, без потребе за додатним садржајем. Сама чињеница да се налазите на најнижој тачки на Земљи, на 440 метара испод нивоа мора је довољан разлог да направите предах од прелепих обала црвеног мора. Након само пар сати вожње од Акабе ћете доживети јединствену обалу мртвог мора али и место где је крштен Исус Христ. Недалеко од мртвог мора, на обали реке Јордан налази се простор где је по предању али и по модерним археолошким истраживањима Свети Јован крстио Исуса Христа.
Акаба данас – практичан оквир за путовање
Савремена Акаба је град који се лако чита и још лакше користи као база за боравак у Јордану. Град је безбедан, уређен и стабилан, у земљи која важи за једну од најсигурнијих на Блиском истоку. Јордан је краљевина са дугом традицијом политичке стабилности и ниским степеном криминала, што Акабу чини погодном и за индивидуалне путнике и за породична путовања. Валута у Јордану је јордански динар, једна од стабилнијих валута у региону. Плаћање картицама је широко распрострањено, посебно у хотелима, ресторанима и туристичким зонама, док су мењачнице лако доступне у граду.

Хотелска понуда у Акаби је разноврсна, али посебно снажна у сегменту виших и луксузних категорија. Већина хотела има сопствене уређене плаже са ситним песком и постепеним уласком у море. У самом центру града налази се и јавна градска плажа, доступна свима и бесплатна. Јужно од града налази се и Беренис, уређена плажа са комбинацијом пешчаног уласка у воду и очуваног коралног гребена, до које се долази организованим превозом. Улаз се наплаћује, али укључује целодневни боравак и инфраструктуру. Клима у Акаби је стабилна и сува, са великим бројем сунчаних дана током целе године. Купање у Црвеном мору могуће је и зими, док су најпријатнији периоди за боравак и обилазак земље пролеће, од априла до јуна и јесен, од септембра до новембра.
Од априла 2026. године Београд ће бити повезан са Јорданом директном авионском линијом, што ће Акабу учинити још доступнијом дестинацијом за путнике из региона.
Акаба, у ширем контексту, није само дестинација већ оквир. Град који повезује море, пустињу и историју, без потребе да се намеће. Место са којег се Јордан отвара у свим правцима и које се, управо због тога, памти дуго након повратка.



















