Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Радници и њихова права, уранци и протести

rss

01.10.2013. Миодраг Тасић

Волим што живим у слободној, демократској земљи у којој је мало незадовољних, обесправљених и понижених. Нема гладних, незапослених или доконих људи који не знају шта ће са собом. Сви нешто смишљају, предузимају, раде, рекло би се муљају. Испод жита вероватно, али ко ће га знати!

Радници и њихова права, уранци и протести

Ето, а онај велики, лепи свет коме тежимо, она стара Европа не зна шта да чини пред силним изазовима кризе,беде, немаштине...  Први мај свет слави као празник рада. Макар већи део света. Међутим, нема ту шта да се слави и велича. Радници широм планете протестују, траже нека права, извикују пароле. Они још незадовољнији хоће и да се туку. С полицијом, газдама, то јест капиталистима, ломе прозоре на банкама, продавницама, институцијама. Синдикат, као легитимни и признати заштитник радничких права, вазда нешто закера, буни се, тражи још више и више. И ту нема пардона. Са синдикатима у модерном капиталистичком свету нема шале. Углавном им се испуњавају захтеви.

А, ми? Код нас, рекох већ, све је потаман. Док у бедној аустријској престоници, царској Вијени, односно данашњем Бечу, синдикат у протесну шетњу поведе сто хиљада незадовољних и гладних радника, у лепом и богатом Београду овдашњи синдикат једва сакупи сто педесет знатижељника! Могуће с једне стране да је само толико и незадовољника у престоном белом граду, а друго, опет, мож’ бит да овај наш синдикат и не ужива неко нарочито поверење оних које наводно заступа? У сваком случају док у Грчкој, Турској, Француској, Шпанији, у Латинској Америци, диљем Африке и Азије пуцају лобање и липти крв у „борби за већа радничка права и слободе“, у Србији тече крв прасића и јагањаца. Добро ситуирани и сити свега радници, и пре свега њихова омладина, првомајски уранак проводи по шумама и горама наше земље поносне, поред река, језера, у парковима, једном речју свуда где има хладовине и воде. Окреће се ражањ, прште пљескавице и кобасице, а пиво се хлади у потоцима. Дубоко религиозни народ ће овом приликом направити изузетак и мада је време најстрожег ускршњег поста, вруће печење је дозвољено. Јесмо ми демократе, јесмо хришћани, ал’ поштујемо и старе празнике. Не волимо једноумље, социјализам, али волимо уранке у природи, да се наждеремо и налочемо, и да потом оставимо гомиле ђубрета за собом! И све то са мање од четири стотине евра просечне плате! Додуше, просек се добија тако што рецимо директор највећег губиташа у Србији зарађује двадесет хиљадарки у еврима, а лажљива статистика вели да стотине хиљада назови радника зарађује сто евра. Многи раде а не зараде ништа. Боље рећи ништа не добијају месецима, па чак и годинама. Иста та, непоуздана статистика, заводи нас лажима да је сваки други грађанин без посла, да је драстично смањена потрошња меса, воћа, свежег поврћа, најпростије да се тешко живи. Не верујем у такве тврдње. Да збиља има гладних приказале би их телевизијске камере. Колико видим на свим могућим телевизијама сви се проводе, лепо су обучени, једино жене можда мало теже живе јер су прилично оскудно  одевене, забављају се, непрестано се пева, весели и стално опште луди и збуњени.  Ако сам добро схватио поенту глумци с малих екрана, из ТВ дневника, разних фарми, великог брата, малих патуљчића из Скупштине, Владе и Председничке резиденције, сви одреда становници су Потемкинових села и чине категорију лудака. Ми који то немо и мирно посматрамо и повремено се смејемо  као луд на брашно, представљамо категорију збуњених. Оних првих је мање, али некако су жилави, јаки. Кад ти се попну на грбачу, тешко ћеш их се отрести. Пију крв као пијавице, сишу док те не исцеде. Кад те такав зајаши, тешко може да ти дође у главу. Мислим из оног задњег дела. Пуко си ко звечка. Нису баш оригинални, само понављају једну једину лекцију из историје коју су научили; хлеба и игара. Хлеб је џабалук. Скупља флаша пива од векне хлеба. Кисела вода више кошта. Ни у играма не оскудевамо. Преговори, Брисел, Европска унија која нема алтернативу, Велики брат, Фарма, баба што се чешља, високо здање Парламента, уранци и заранци, сплавови, ноћни живот као „део нашег културног наслеђа“, Дивљи Запад на улицама, кућној режији и поготову на саобраћајницама, доказ су више да живимо у интересантним временима. Нек пукну Швајцарци, Данци, Норвежани од муке, који и тако немају ништа од живота и животаре неким својим једноличним, досадним животом. Живот им прође у колима, на зимовањима и летовањима, никад им не исеку струју због неплаћеног рачуна, никада им не закасни воз, аутобус, трамвај, лекар се не издире на њих у ординацији, не морају да потплаћују наставнике и професоре да би им деца положила разред, у ресторану, продавници или на радном месту не третирају их као стоку.

Све им је на дугме, уређено, доступно, скоро да не мораш ни о чему да размишљаш. И тако би требало и ми да живимо. Нека, хвала!

       

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић

 

 

 

1. Некада се почињало од нуле. Данас од дебелог минуса!
2. Србин који држи до себе потписује сваки папир који му се понуди. Проблем је што не држи до   свог народа!
3. Српски сан је ни од чега постати министар. После је лако достићи и онај амерички; постати милионер!
4. Амнестија за робијаше с једне стране показује хуману црту власти, а с друге стране представља улагање у будућност. Никад се не зна када ће мечка заиграти и пред твојом кућом!
5. Многи људи су као дупло голо у доминама. Броје се једино када су сами!
6. Осиромашени атеиста гнуша се помоћи Црвеног крста или Црвеног полумесеца. Нажалост, нема црвеног контејнера!
 

Коментара: 0


# Миодраг Тасић синдикат радници Велики брат ТВ Дневник први мај
@



 

[ Додај коментар ]