Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Миодрага Тасића: Србија гори, а скупштина скрнави језик!

rss

24.07.2021.

Није да Србија гори од суше и превисоке температуре. Бар тренутно не. Тропску врелину најзад замениле кише. Али, какве кише? Олујне, монсунске, рекло би се. Обилне падавине изазвале поплаве, одроне, клизишта. Град величине кокошјег јајета обрао воће и поврће, житарице у бројним насељима, поломио прозоре и црепове, полупао аутомобиле. Није као у Немачкој на срећу, но ни ово није мало за Србију међу шљивама.

Фото: Ђорђе Ивановић / Pixabay

Србију притискају големе невоље. Преговарамо с непостојећом државом „Косово“ и што више преговарамо, њима боље, а како је нашем народу тамо, читамо у новинама. Свакодневно. Понешто извести и јавни сервис, јер ви имате право да знате све! Али, преговорима никад краја, мада се крај назире.

Србију оптерећује и Делта сој, недовољна вакцинисаност становништва од короне, рушења зграда по Београду, градови на води после првих киша, одлив становништва, експлозије у фабрикама оружја и многе друге Невоље! Непрестана борба против криминала и пораст мафије? Ваљда као производ те борбе! Ипак, има и радосних вести. Новак Ђоковић, дабоме. Да није Новакових тријумфа у тенису, не би овај народ имао много разлога за понос. А не би ни политички врх имао коме да честита на спортским достигнућима. Сада ће ваљда почети и олимпијада у Токију, пашће нека медаља, и ево прилике да се народ забави.

Но, поред свега наведеног, прилично непримећено и олако је прошао закон о родној равноправности. Бунили се, додуше, поједини језички стручњаци против поменутог закона. Ту и тамо неки професор српског језика, ретки књижевници и још ређе новинари, имали су примедбе на закон, али на крају као да су сви дигли руке од противљења једном накарадном и неквалитетном пропису. Наиме, овим законом се штите нека права која су већ предвиђена другим законима. Дакле, непотребно. Оно што је ново и по законодавцима револуционарно, премда би они то револуционарно заменили с напредно, нпр. Члан 6, Закона о родној равноправности, став 17.

Родно осетљив језик јесте језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу.

Прилично рогобатно, нејсно и бирократски, али суштина је у томе да свако занимање, рецимо, мора имати назив у мушком роду, али и пандан у женском. Тако се појављују неке кованице, новоговор, као код браће Хрвата, нешто што одудара од устаљене праксе. Даље нисам читао Закон, из разумљивих разлога, али сам читао коментаре у штампи. Изгледа да се предвиђају и казне за оне који се буду оглушили о поменути Закон. Колико је све то исправно и реално?

Опште је прихваћен назив учитељица, фризерка, конобарица, радница, сељанка, професорка (професорица), дактилографкиња... Полако се навикавамо и на психолошкињу, филолошкињу, антрополошкињу, и на сваку другу олошкињу. Међутим, биће и неких непремостивих тешкоћа у називима занимања у женском роду. Мађиновођа је човек који управља локомотивом. Вози воз, најкраће. Ако жена седне за управљач локомотиве, хоће ли она бити машиновођица? Трамвајџија управља трамвајем, али жена за управљачем трамваја ваљда је трамвајџика! Уопште, многи турцизми, који и данас егзистирају у српском језику тешко ће дати родну равноправност женама. Бостанџија (узгајивач бостана) у женском роду је бостанџика! Бозаџија – бозаџиница, содаџија – содаџиница(содаџијка)! Содаџија за бозаџију, стара је српска узречица, која ће ипак остати само за мушки род.

Да се манемо Турске, Турака и турцизама, само кад би се они манули  нас. Шта ћемо с шофером, то јест, шоферком? Чак и ако употребимо чисто српски израз за ову туђицу – возач, жена би била возачица! Не може. Пара уши. Тренер је спортски учитељ, а тренерка није спортска учитељица, већ део одеће. Ни тренерица не одговара. Много је сличних примера који не могу бити сви поменути у једном чланку. Но, и само један накарадан и неодговарајући био би довољан негде, тамо далеко од Србије, да се закон поправи или потпуно укине. Јер има и супротних примера. Нека занимања, не баш часна, иако би по називу личила на женска, по правилу су искључиво мушка; коњокрадица! Не верујем да се мушкарци који се баве овом делатношћу стиде због самог назива. Такође, постоје чисто женски називи за одређене професије, мада се и мушкарци и те како баве тим пословима; курве (проститутке)! Шта ћемо с повређеним правима око језичке равноправности мушкараца?

Сви знамо шта су мажореткиње, али има тамо и неких мушкараца у оној паради. На челу колоне. Да ли су то мажореткани? Ако имамо медицинску сестру, зашто се мушкарац истоветног занимања љути када га назову медицинским братом?

Има Србија много пречих послова и брига од језичке равноправности полова. Тим пре што законодавци нису затражили савет стручних људи пре доношења закона. Да су саслушали лингвисте могуће да овај закон никада не би угледао светлост дана. Овако, треба се надати да ће једном доћи нека нова власт, која не треба да буде у свему напредна, него помало и конзервативна и да ће овај закон, уз многе друге, поништити. До тада би сваки новинар, писац, уопште сваки писмени грађанин државе Србије требало да искаже свој суд о родној језичкој равноправности полова. Да не буде једног дана како нисмо знали!

Миодраг Тасић


# Србија Миодраг Тасић аутомобил Новак Ђоковић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима