Колумна Миодрага Тасића: Нејединствена Србија

Присталице Карађорђевића нису могле да смисле поштоваоце Обреновића. И обрнуто. Вербални сукоби међу њима често су прерасли у крваве главе, поломљена ребра, или чак и физичку ликвидацију. Исто као и присталице различитих странака. У 19. веку Напредњаци су се сурово обрачунавали с Радикалима, тада опозиционом странком. Но, када је радикалска скупина освојила власт најзад у Србији, били су ништа мање нежни према ондашњим Напредњацима. Много је премлаћених Напредњака платило данак промени власти. Око 140 њих изгубило је главу због припадништва омраженој политичкој партији. Било је 50 срушених кућа, 70 спаљених имања а једног Напредњака су ставили на ражањ!

Не дао Бог да се таква времена икада врате у Србију!

Не треба трошити речи о подели на партизане и четнике, звездаше и партизановце, патриоте и издајнике, европејце и русофиле, демократе и симпатизере аутократије, односно диктатуре, све до данашњих дана и непремостиве разлике између садашњих Напредњака и верних им сателита на једној страни, и остатка шароликог антинапредног света. Док на једној страни напредне снаге овог народа граде путеве, отварају фабрике, доводе стране инвеститоре, па смо најбољи у Европи, они други, поражене снаге, њима не одговарају рудници литијума у Србији, против су мини хидроцентрала, као да ће им планински потоци и речице живот угрозити. Па, у тим беспућима скоро да више нико и не живи. Бајаги еколози су против рудника и минијатурних хидроцентрала, а управо струја из тих малих погона је чиста енергија. Из обновљивих извора. Исто тако, од литијума ће се правити батерије за електричне аутомобиле. Неће бити сагоревања бензина, дизела, лож уља. Дакле, екологија на делу. Светла будућност пред нама!

Већина народа је напредна. Верује Напредњацима. Само шачица заведених хоће пошто-пото да стави клипове у точкове нашег развоја. Блокирају најпрометније путеве, мостове, кружне токове... Педесетак градова је накратко осетило бес те малобројне, антиевропске дружине. Негде их се скупило педесетак, другде до хиљаду, у већим градовима која десетина хиљада заведених страних плаћеника. Зауставили саобраћај. Не могу људи колима да оду из тачке А у тачку Б. Морали два сата да чекају! Колико је сати изгубљено узалуд? Време је новац, а ми га улудо трошимо. Нема више времена за губљење. Крајњи је час. Сад или никад! Мислим, да се се дела, ствара, производи. Да увећамо и овако велики БДП!

Мало је недоумица око тога ко чини нову власт у Србији, ко су поражене снаге, ко је напредан а ко назадан? Прост човек не може да се снађе у српском политичком галиматијасу. Нова власт је десет година непрекидно у управљачким фотељама. Већина министара, посланика, државних секретара, саветника, све до самог председника, били су на власти и раније. Многи се тридесет година не померају са тих функција. Мењали су странке, убеђења, аутомобиле, жене, пријатеље, само државно „јасле“ не напуштају. И како сада да му верујеш? Раније био жут, сада посивео. Некада подржавао краља, данас је заклети републиканац. Од тврдокорног и непоколебљивог русофила претворио се у задртог натовца. Комуниста постао заговорник либералног капитализма. Социјалиста краде државу а раднике презире!

Само злонамеран човек може да оспори тоталну демократизацију друштва. Ово што ми имамо, ваљда нигде више не егзистира. Жене су у Србији потпуно изједначене с мушкарцима. Постоји закон, дабоме. Равноправност у свему, па чак и у називу професије. Више нико неће некажњено назвати жену с дипломом психолога мушким називом. Сада је то психолошкиња. Мало ли је тај напредак? Жене су од сада водиинсталатерке, потпуковниковице, машиновођице, пилоткиње, оториноларингологице...

Потпуна демократизација остварена је у школству. У ово напредно време сваки ученик ће завршити школу. Нема понављања као у она стара, назадна времена. Није важно колико зна и шта је научио. Сведочанство, то јест, диплома, чека га сигурно. Нису само школе свима доступне. Ни факултети нису више баук. Свако данас може завршити факултет. Државни или приватни, свеједно. Бар факултета и универзитета имамо на претек. Тренд је отварање нових високошколских установа. Не тренд, већ мегатренд! После факултетске дипломе није недостижна ни титула доктора науке. Поготову политичари лако успевају да докторирају. Постану неко и нешто и у науци. Ту је редослед обрнут од онога у Америци. У Америци прво учењем, бизнисом, радом од ништа постанеш неко и нешто, потом успеваш и у политици. Код нас нико и ништа постане најпре полититичар, а затим оствари нешто на научном плану!

Ипак, политика је област у којој су остварени највиши демократски домети. Други се могу похвалити тоталним фудбалом, а ми тоталном демократијом у остваривању политичке каријере. У Србији апсолутно свако може постати посланик! Министар, ништа мање. Нема нити једног грађанина Србије који не би могао добити звање амбасадора у некој страној земљи. Ми кубуримо с водоинсталатерима, браварима, медицинским сестрама... Сви одоше у Немачку. За амбасадоре, посланике, министре, саветнике, аналитичаре, не треба бринути. То свако може бити. Наполеонови војници у торбици су носили маршалску палицу. Могли су у рату достићи чин маршала. Код нас само је један био маршал, али свако може бити нешто од напред наведених добро плаћених функција и звања. С протеком времена, како све више грабимо ка светлој будућности, ти најважнији државни положаји биће све доступнији. Тренутно нас има мање од седам милиона душа, а како ће се број становника рапидно смањивати, онда су преосталима веће шансе да се домогну неке од најпожељнијих фотеља!

Миодраг Тасић