Kolumna Marije Ilić: Dijagnoza

Ako ste prepoznali ove simptome kod sebe, nemate razloga za brigu. Nije ništa ozbiljno, samo izgarate, da ne kažem pregorevate. Burnout sindrom, ili izgaranje na poslu, dijagnoza je novijeg datuma. I dok je klasičan stres na radnom mestu definisan poput „svega mi je preko glave“, ovaj sindrom izgaranja, kažu stručnjaci, znači „nedovoljno“, „nedostatak“. U kom smislu? Na početku karijere, većina sa velikim entuzijazmom pristupa poslovnim obavezama. Međutum, svaki trud i zalaganje traži ohrabrenje, poput nagrade ili bar pohvale. Kada se dođe do tačke u kojoj shvatite da niko nikada nije pohvalio, nagradio, makar primetio vaš trud i napor, već naprotiv, kažnjava, omalovažava, previdi, kao i da efikasnost i zalaganje nisu mera kvaliteta jednog radnika, desiće vam se da pregorite. Konstantno vam se nameću poslovne obaveze, a u isto vreme se vaš posao obezvređuje. Čemu i zašto ja to radim?- sigurno ste se zapitali makar jednom. (What’s the bloody point?- što bi rekao Lucifer.)

Ljudi su postali zamenljiva kategorija. „Ako ti nećeš da radiš za te pare, ima ko hoće.“ „Ako ti ne želiš da budeš poslušan, neko jedva čeka.” Mnogo je primera. Zajedničko im je to što ovakve izjave dolaze od onih koji ponekad, realno znaju i umeju mnogo manje nego onaj kome su upućene, ali su se (ne pitajte kako) našli na poziciji da prosuđuju o nečijim sposobnostima. Ili, što bi Duško Radović rekao: “Budite obazrivi pri proceni tuđe pameti. Ne mora biti gluplji svako ko je pametniji od vas.” Kada duži vremenski period u vama tinja nezadovoljstvo kao proizvod nečijeg (ne)postupanja u skladu sa vašim angažovanjem, plamen je neminovan i na kraju pregorite. Taj pepeo koji za vama ostavljate, nikome dobra ne donosi. Ali, ako vi nećete da gorite, da trpite da vas peče i boli, ima ko hoće, jel’? Čovek je, kao što rekoh, promenljiva u očima onih koji bezmalo više ni ne pripadaju toj kategoriji. Svi na neki način izgaramo, na različitim poljima. Kada u obzir uzmemo i celokupnu stvarnost, dobro je da je “požar” još uvek pod kontrolom. Nema to veze sa tim koliko volite svoj posao, ni koliko ste uspešni u svom poslu, ni koliko ste mentalno jaki. Trpljenje guši strpljenje. Čuvajte sebe. Ne dajte se ničemu previše. Jer, kada pregorite, zameniće vas na ovaj ili onaj način poput sijalice. Možda sjaj neće biti identičan, ali što je manje svetla i vidljivost je slabija, a šanse za manipulisanje u nedozvoljenom smislu, veće. Dijagnoza je tu i nije benigna, sa njom treba živeti. Kada bi svi prepoznali svoju  i lečili je adekvatno, možda bismo  ozdravili.

Marija Ilić