Европа нема алтернативу!

Најпре, Србија је свакако европска држава. Дакле, већ смо Европа. Географски. Историјски, културно. Страдали смо бранећи ту, сада горопадну и безобразну Европу од Османлија. Изгубили смо царство, слободу, цивилизацију од дивљих Азијата да би Беч, Париз, немачки градови били сачувани. И да би могли несметано да се истребљују, не марећи за робове под крволочним османским мачем.

      Могуће да се српска власт мало поколебала по питању Европе, то јест, Европске уније, како се у Србији Европа доживљава, не само због те историјске неправде да нам никада није пружена права помоћ против азијатског угњетача? Свакако су још свежа сећања на Европу која је здушно бранила „европске вредности“ на Косову и Метохији. Бомбардовали су нас да би заштитили осведочене демократе у лику Адема Јашарија, Хашима Тачија, Харадинаја и сличне. И изборили се, заједно са господаром с друге стране Атлантика, да Косово постане независно, демократско, узорно друштво. Потпуно по европским стандардима. Данашње Европе, разуме се. Па и сада, када напред поменути демократе и филантропи нису на власти, већ у гробу, хашком затвору или на узици, само значи да је сјахао Мурта да узјаше Курти!  Све остало је исто!

      Европа се мало заглавила у Украјини, тако да и то одвраћа потенцијалне кандидате од саме те Европе. Као што су европске вредности брањене и одбрањене на Косову, сада се бране у Украјини. А да ли ће бити и одбрањене, не зна се, мада се наслућује. Џаба оружје, новац, пропаганда, Зеленском се црно пише. Не иде по плану Макрона, Шолца и компаније. Очигледно је Русија јачи противник од Србије. Пре ће Европљани сломити зубе него што ће Путин изгубити рат у Украјини. Уосталом, није први пут да Французи, Немци, Швеђани, губе рат од Руса. Било је тога, али неко очигледно није био пажљив на часовима историје!

        Поменути Макрон и Шолц успешно решавају остала европска питања и проблеме, тако да мали застој у Украјини не може да помути њихову славу. Пошто је Макрон завидно средио стање у Паризу, Марсеју, Лиону, подигао старосну границу за пензије у Француској, смирио расне и верске тензије у друштву, Француска је под њим идеално место за живот, нема пуцања на полицајце, паљења аутомобила, контејнера, нема пљачке, ноћу се слободно крећеш улицама француских градова ако си Терминатор, исти тај Макрон с правом може да донесе „мировни план за Косово!“ Заједно с колегом Шолцом који у Немачкој ужива неподељену подршку 18 % гласача. Мање од једне странке коју Немци сматрају пронацистичком! Па ће и овај Шолц, пошто је немачки народ усрећио санкцијама против Русије, инфлацијом, падом индустријске производње, падом стандарда, сада ће усрећити нас Србе. Да се реши ситуација на северу Косова и да Косово буде коначно пример за сва будућа поколења. Можда би решење било да се протерају оно мало преосталих Срба на КиМ, онда ће завладати идила попут оне у Ђаковици, Качанику, Подујеву…?

     И ту се види како наши осведочени пријатељи, доказани вишеструко, помажу Србима. Даће Бог да се малчице забаве и својом ситуацијом, а нама да се скину с грбаче. Или да их уклоне њихови, као што су извесног Марка Рутеа, који баш дан-два раније решавао наше бриге, а оно га у Холандији изневерили. Нису послушали његове предлоге па се Руте повукао. Дао оставку! Кад би сличне примере следили и неки на Балкану, које све више народа презире и гнуша их се. Међутим, Балкан је нешто друго. Ту се оставка нипошто не даје, ма шта да си чинио, грешио, упропастио. 

       Европа ипак нема алтернативу, иако ће нас примити једног лепог дана, можда и раније, без Косова, Републике Српске, могуће још понеког парчета Србије, јер ни Азија, читај Кина, није баш одушевљена да нас прими у загрљај. Ево, године прођоше а од навелико обећаног посла столећа, извоза свињских глава и папака у Кину, ништа. Председник обећа да ћемо извозити ове свињске продукте, који се код нас бацају, а заузврат Кинези ће у Србији градити фабрике летећих аутомобила и аутобуса! Сад, што не извозимо свињске главе и папке, донекле је разумљиво. Прво, не знам некога ко је бацио свињску главу. Свињске уши се користе за пихтије. На глави је доста меса. Једе се језик, па и мозак, премда би мозак многима послужио и у друге сврхе. Чак се ни кости не бацају у контејнер, већ се хране пси њима. У великим кланицама користе се уз остало за производњу хране за кућне љубимце.

     Још већи проблем што не извозимо свињске главе је у чињеници да их ни ми сами немамо довољно. Увозимо свињско месо из „Европе која нема алтернативу“. То је нама наша борба дала, читај наша економија, да увозимо пасуљ, бели лук, месо, млеко… Напредно, нема шта!

      Без обзира на наше муке Кина је могла да отвори фабрике летећих аутомобила и аутобуса у Србији. Србија би дала субвенције по раднику колико већ треба. Камере би снимале пресецање црвених врпци, радници би говорили како су одушевљени условима рада и платом, званице би се цериле од ува до увета, потом би било зачињено игром и песмом, без разбијених глава, макар не пред камерама, и све би било потаман. После би народ летео аутомобилима и овако запуштени и излокани путеви, као да их је преорао Марко Краљевић, отишли би у историју. Односно, зарасли би у коров већи и од садашњег. Више путеви никоме не би били потребни. Само, мучи ме једна дилема. Где бисмо слетали с овим летећим возилима? Колико би нам писта било неопходно за ауто, тек за аутобус? О томе дефинитивно нико није размишљао. Овако, полетиш, а куда ћеш слетети. Одеш, као и све остало што је отишло, да не кажем где!