Evropa nema alternativu!

Najpre, Srbija je svakako evropska država. Dakle, već smo Evropa. Geografski. Istorijski, kulturno. Stradali smo braneći tu, sada goropadnu i bezobraznu Evropu od Osmanlija. Izgubili smo carstvo, slobodu, civilizaciju od divljih Azijata da bi Beč, Pariz, nemački gradovi bili sačuvani. I da bi mogli nesmetano da se istrebljuju, ne mareći za robove pod krvoločnim osmanskim mačem.

      Moguće da se srpska vlast malo pokolebala po pitanju Evrope, to jest, Evropske unije, kako se u Srbiji Evropa doživljava, ne samo zbog te istorijske nepravde da nam nikada nije pružena prava pomoć protiv azijatskog ugnjetača? Svakako su još sveža sećanja na Evropu koja je zdušno branila „evropske vrednosti“ na Kosovu i Metohiji. Bombardovali su nas da bi zaštitili osvedočene demokrate u liku Adema Jašarija, Hašima Tačija, Haradinaja i slične. I izborili se, zajedno sa gospodarom s druge strane Atlantika, da Kosovo postane nezavisno, demokratsko, uzorno društvo. Potpuno po evropskim standardima. Današnje Evrope, razume se. Pa i sada, kada napred pomenuti demokrate i filantropi nisu na vlasti, već u grobu, haškom zatvoru ili na uzici, samo znači da je sjahao Murta da uzjaše Kurti!  Sve ostalo je isto!

      Evropa se malo zaglavila u Ukrajini, tako da i to odvraća potencijalne kandidate od same te Evrope. Kao što su evropske vrednosti branjene i odbranjene na Kosovu, sada se brane u Ukrajini. A da li će biti i odbranjene, ne zna se, mada se naslućuje. Džaba oružje, novac, propaganda, Zelenskom se crno piše. Ne ide po planu Makrona, Šolca i kompanije. Očigledno je Rusija jači protivnik od Srbije. Pre će Evropljani slomiti zube nego što će Putin izgubiti rat u Ukrajini. Uostalom, nije prvi put da Francuzi, Nemci, Šveđani, gube rat od Rusa. Bilo je toga, ali neko očigledno nije bio pažljiv na časovima istorije!

        Pomenuti Makron i Šolc uspešno rešavaju ostala evropska pitanja i probleme, tako da mali zastoj u Ukrajini ne može da pomuti njihovu slavu. Pošto je Makron zavidno sredio stanje u Parizu, Marseju, Lionu, podigao starosnu granicu za penzije u Francuskoj, smirio rasne i verske tenzije u društvu, Francuska je pod njim idealno mesto za život, nema pucanja na policajce, paljenja automobila, kontejnera, nema pljačke, noću se slobodno krećeš ulicama francuskih gradova ako si Terminator, isti taj Makron s pravom može da donese „mirovni plan za Kosovo!“ Zajedno s kolegom Šolcom koji u Nemačkoj uživa nepodeljenu podršku 18 % glasača. Manje od jedne stranke koju Nemci smatraju pronacističkom! Pa će i ovaj Šolc, pošto je nemački narod usrećio sankcijama protiv Rusije, inflacijom, padom industrijske proizvodnje, padom standarda, sada će usrećiti nas Srbe. Da se reši situacija na severu Kosova i da Kosovo bude konačno primer za sva buduća pokolenja. Možda bi rešenje bilo da se proteraju ono malo preostalih Srba na KiM, onda će zavladati idila poput one u Đakovici, Kačaniku, Podujevu…?

     I tu se vidi kako naši osvedočeni prijatelji, dokazani višestruko, pomažu Srbima. Daće Bog da se malčice zabave i svojom situacijom, a nama da se skinu s grbače. Ili da ih uklone njihovi, kao što su izvesnog Marka Rutea, koji baš dan-dva ranije rešavao naše brige, a ono ga u Holandiji izneverili. Nisu poslušali njegove predloge pa se Rute povukao. Dao ostavku! Kad bi slične primere sledili i neki na Balkanu, koje sve više naroda prezire i gnuša ih se. Međutim, Balkan je nešto drugo. Tu se ostavka nipošto ne daje, ma šta da si činio, grešio, upropastio. 

       Evropa ipak nema alternativu, iako će nas primiti jednog lepog dana, možda i ranije, bez Kosova, Republike Srpske, moguće još ponekog parčeta Srbije, jer ni Azija, čitaj Kina, nije baš oduševljena da nas primi u zagrljaj. Evo, godine prođoše a od naveliko obećanog posla stoleća, izvoza svinjskih glava i papaka u Kinu, ništa. Predsednik obeća da ćemo izvoziti ove svinjske produkte, koji se kod nas bacaju, a zauzvrat Kinezi će u Srbiji graditi fabrike letećih automobila i autobusa! Sad, što ne izvozimo svinjske glave i papke, donekle je razumljivo. Prvo, ne znam nekoga ko je bacio svinjsku glavu. Svinjske uši se koriste za pihtije. Na glavi je dosta mesa. Jede se jezik, pa i mozak, premda bi mozak mnogima poslužio i u druge svrhe. Čak se ni kosti ne bacaju u kontejner, već se hrane psi njima. U velikim klanicama koriste se uz ostalo za proizvodnju hrane za kućne ljubimce.

     Još veći problem što ne izvozimo svinjske glave je u činjenici da ih ni mi sami nemamo dovoljno. Uvozimo svinjsko meso iz „Evrope koja nema alternativu“. To je nama naša borba dala, čitaj naša ekonomija, da uvozimo pasulj, beli luk, meso, mleko… Napredno, nema šta!

      Bez obzira na naše muke Kina je mogla da otvori fabrike letećih automobila i autobusa u Srbiji. Srbija bi dala subvencije po radniku koliko već treba. Kamere bi snimale presecanje crvenih vrpci, radnici bi govorili kako su oduševljeni uslovima rada i platom, zvanice bi se cerile od uva do uveta, potom bi bilo začinjeno igrom i pesmom, bez razbijenih glava, makar ne pred kamerama, i sve bi bilo potaman. Posle bi narod leteo automobilima i ovako zapušteni i izlokani putevi, kao da ih je preorao Marko Kraljević, otišli bi u istoriju. Odnosno, zarasli bi u korov veći i od sadašnjeg. Više putevi nikome ne bi bili potrebni. Samo, muči me jedna dilema. Gde bismo sletali s ovim letećim vozilima? Koliko bi nam pista bilo neophodno za auto, tek za autobus? O tome definitivno niko nije razmišljao. Ovako, poletiš, a kuda ćeš sleteti. Odeš, kao i sve ostalo što je otišlo, da ne kažem gde!