Будућност без тајни

Не млате сви празну сламу, као у Скупштини.

Направљен је радио пријемник од једне, једине угљене наноцевцице.
За оне који то још не знају, нанометар је милијардити део метра, а наноцевчице су сићушна шупља влакна, састављена од правило распоређених молекула угљеника, што им даје веома необична електрицна и механичка својства.
Поменути радио састоји се од једног јединог угљеног влакна, широког свега неколико молекула и дугог неколико стотина нанометара, чији један крај је залепљен за катоду од волфрама. Око једног милијардитог дела метра од ње постављена је анода од бакра.
Када су електроде прикључене на батерију, млаз електрона почео је да прескаче мали јаз између врха наноцевчице и аноде, али у ритму радиосигнала из оближњег радиопредајника. Променом дужине наноцевчице научници су мењали њену резонантну фреквенцију док није почела да вибрира у ритму мелодије која је емитована. Другим речима, цевчица је истовремено функционисала као антена, антенско коло, демодулатор сигнала и појачавац. Њене вибрације мењале су у истом ритму струју електрона који су стизали на аноду. Тај сигнал могао је додатно да се појача и да се чује у звучнику. Нема сумње да це овај уређај ући у историју електронике као први радиопријемник 10 хиљада пута мањи од дебљине длаке из људске косе... Ако се користи био елекрицитет цовека, и две мале нано иглице за спајање са нервима, уместо звучника, цео пријемник може да стане на врх игле и буде не видљив! Ко ће ста, или кога да слуша? Не зна се, али тајни, сигурно неће бити. Неко рече, да се криминал не исплати? Овима нашима се исплатио, али у будуће?