Budućnost bez tajni

Ne mlate svi praznu slamu, kao u Skupštini.

Napravljen je radio prijemnik od jedne, jedine ugljene nanocevcice.
Za one koji to još ne znaju, nanometar je milijarditi deo metra, a nanocevčice su sićušna šuplja vlakna, sastavljena od pravilo raspoređenih molekula ugljenika, što im daje veoma neobična elektricna i mehanička svojstva.
Pomenuti radio sastoji se od jednog jedinog ugljenog vlakna, širokog svega nekoliko molekula i dugog nekoliko stotina nanometara, čiji jedan kraj je zalepljen za katodu od volframa. Oko jednog milijarditog dela metra od nje postavljena je anoda od bakra.
Kada su elektrode priključene na bateriju, mlaz elektrona počeo je da preskače mali jaz između vrha nanocevčice i anode, ali u ritmu radiosignala iz obližnjeg radiopredajnika. Promenom dužine nanocevčice naučnici su menjali njenu rezonantnu frekvenciju dok nije počela da vibrira u ritmu melodije koja je emitovana. Drugim rečima, cevčica je istovremeno funkcionisala kao antena, antensko kolo, demodulator signala i pojačavac. Njene vibracije menjale su u istom ritmu struju elektrona koji su stizali na anodu. Taj signal mogao je dodatno da se pojača i da se čuje u zvučniku. Nema sumnje da ce ovaj uređaj ući u istoriju elektronike kao prvi radioprijemnik 10 hiljada puta manji od debljine dlake iz ljudske kose... Ako se koristi bio elekricitet coveka, i dve male nano iglice za spajanje sa nervima, umesto zvučnika, ceo prijemnik može da stane na vrh igle i bude ne vidljiv! Ko će sta, ili koga da sluša? Ne zna se, ali tajni, sigurno neće biti. Neko reče, da se kriminal ne isplati? Ovima našima se isplatio, ali u buduće?