Елаборат за инвеститоре првог реда, посао за грађане другог редаЕлаборат за инвеститоре првог реда, посао за грађане другог реда
Претрага
cirilica | latinica

Елаборат за инвеститоре првог реда, посао за грађане другог реда

rss

06.02.2018 АГ

Долазак турског инвеститора истовремено доноси наду, али и брине због начина како се различити инвеститори третирају у Алексинцу и Србији.

Елаборат за инвеститоре првог реда, посао за грађане другог реда

Ових дана је на Општинском већу покренута тема отуђења грађевинског земљишта у државној својини у корист инвеститора из Турске, компаније "Ugur Balkuv Group".

Ова компанија се, како тврде општинске власти обратила општинској управи Алексинца писмом о намерама. Они намеравају да изграде фабрику трикотаже у Алексинцу, у индустријској зони, а накнадно би се обавезали да запосле 150 до 250 радника у овом погону.

Иначе, ради се о добро стојећој турској компанији са, како тврде, извозом на европско тржиште вредно више милиона евра годишње, па би и погон у Алексинцу био претежно извозно оријентисан. Годишњи промет компаније је око 45 милиона евра и компанија упошљава 1050 радника.

Општинске власти су израдиле елаборат о оправданости отуђења грађевинског земљишта и то без накнаде. Без накнаде је урађен и елаборат.

У прилогу елабората, који смо скинули са сајта Општинске управе, налази се и поменуто писмо о намерама. Међутим, из приложеног писма се не може разазнати њихова права намера, број радника, обим производње и извоза. Да ли постоји неко друго писмо, или уобичајени кафански договор, то нисмо могли да сазнамо.

Елаборат је урађен на 77 страна, од чега првих 60 страна говоре о макроекономским кретањима у Србији, али на такве документе смо у Србији већ навикли. Преостале стране говоре о анализи локације, економској анализи инвестиције.

Тотално је нејасно, на основу којих параметара је урађена анализа. Уобичајено је да инвеститор уради одређену врсту бизнис плана, са исказаним улагањима, бројем радника, трошковима производње, планом прихода и расхода и коефицијентом рентабилности пројекта. Део такве анализе нам нуди поменути елаборат, али опет питамо, на основу којих параметара?

Писмо о намерама

Предвиђено је да у почетку буде запошљено 150 радника, да се тај бој повећава за 25 сваке године, до броја од 250 радника. Турска компанија би инвестирала милион евра у изградњу објекта, а још три милиона евра би било уложено у опрему. Планирано је да извоз буде остварен у износу од 15 милиона евра у овом петогодишњем периоду.

Инвеститор није исказао каква би била структура запослених, нити колике би биле плате радника. У елаборату можемо сазнати да је просечна нето  зарада у текстилној индустрији у Србији износила 34.523 динара. На основу ове пројекције у општинској управи процењују да би Турска компанија на име пореза и доприноса за зараде издовјила више од 250 милиона динара у овом периоду, а да би део који припада директно алексиначкој оптини износио око 28 милиона динара и још пар милиона на основу општинских накнада.

Укупно би држава на основу овог пројекта директно инкасирала 258 милиона динара, оријентационо 2.150.000 евра.

Међутим, знајући да овај инвеститор долази и због погодности које може остварити у Србији, конкретно субвенцијама, морамо зарачунати и овај податак. Износ субвенције се кретао од 5000 до 9000 евра. Можемо узети актуелни податак од 5.150 евра, што би за 250 радника износило 1.287.500. Уколико би смо узели реципрочно износ који је Грамер добијао по раднику, онда се говори о цифри која је близу 2 милиона евра. У таквом односу снага држава би "била добра" 150.000 евра.

Реализацијом инвестиционог пројекта компаније UGUR BALKUV GROUP из Турске, на територији Општине Алексинац се укупан број запослених повећава за 2,42%, док се укупан број у правним лицима повећава за 3,24%. Дакле, обзиром да се број запослених повећава знатно више од 1% са овог становишта апсолутно је оправдано отуђење предметног земљишта без накнаде, а у складу са Уредбом, стоји у Елаборату.

---

Наше основне критике се односе на начин како се третирају различити инвеститори од стране општинске управе. Док се некима даје дозвола у кафани (говоримо о случају компаније која је узурпирала и оградила земљиште у државној својини), некима на основу намера, дотле неки морају да чекају и више година на било какав одговор општинских власти (Инфо-Г).

Сигурно је да би било више домаћих инвеститора, када би и они могли да рачунају на привилегије у субвенцијама. Без тога је веома тешко покренути производњу, а притом долази и до услова нелегалне конкуренције.

Ипак, морамо похвалити долазак још једне компаније и отварање нових радних места. Иако се не може рачунати на неку велику плату, а постоје и замерке на квалитет услова рада, са друге стране већа понуда доводи до тога да добри радници могу да бирају компанију у којој би се запослили, а то онда и диктира боље услове.

Коментара: 8


# инвестиције општинско веће Турска Ugur Balkuv Group текстилна индустрија конфекција
@



▲ ▼ [+][-]


  • (+22) (-)

    Dobronamerni gradjanin... 06.02.2018
    Očigledno je iz svega navedenog ,da postoje odredjene nejasnoće, da se aludira na moguće pravne radnje koje izlaze iz Zakonskih okvira, i kao takve ukazuju na moguće mahinacije.. U cilju dobijanja prave istine ,shodno poštovanju transparentnosti u poslovima od šireg javnog značaja, morala bi se oglasiti i prozvana strana .

  • (+18) (-)

    ivana 06.02.2018
    sve je to lepo a kako doci do posla u toj firmi gde da se obratimo mi koji nemamo niakkvu vezu i novce da se zaposlimo po firmama zajedno sa muzevima dajte imena ko je taj sto zaposljava u toj firmi

  • (+26) (-2)

    Perkan 06.02.2018
    Pa to se zna, Nenad zapošljava u javnom sektoru, a Rakić u privatnom.

  • (+27) (-4)

    Podela 06.02.2018
    A koliko ono uzima Ceda za jedno ''dobro''radno mesto? Veruju li oni u Boga? Misl.sam da veruju,kad ono,gle cuda!
    A Nesa kad vam obeca nesto...e onda to ''nesto''ocekujte za 5-10 god.:p

  • (+30) (-2)

    tadic 07.02.2018
    Bilo bi lepo da plata bude bar 19 000 a ne kao u bosfor 18 000.

  • (+22) (-1)

    ID 12.02.2018
    Ni jednu nacionalnu ekonomiju nisu razvile strane investicije.

  • (+2) (-)

    Miloš 27.02.2018
    Sve može da se reši dobrim ugovorom, gde se investitor obavezuje da uloži određeni novac i zaposli određeni broj radnika, kao i da radi na ovom područiju npr.25 godina. Dobro bi bilo i da se u ugovor unese i klauzula po kojoj bi u slučaju prodaje pomenutog zemljišta nekom trećem opština imala pravo na naknadu u procenjenom iznosu. Time bi investitor dobio podsticaj a opština zaštitila svoje interese.
    Naravno sve treba uraditi što brže kako bi što pre firma proradila i investicija bila vraćena.

  • (+1) (-)

    micky 10.04.2018
    A ko sme da kaze gradjanima da je turski investitor odustao od gradnje fabrike u Aleksincu???


[ Додај коментар ]