Ова година изгубљена за страна улагања

План од четири милијарде долара немогућа мисија

У Србију је за шест година (од 2000. године) ушло око девет милијарди долара страних инвестиција. У поређењу са Јапаном где се, само у прошлој години слило импресивних сто милијарди долара или Француском која је привукла чак 51 милијарду долара страних инвестиција, то је више него скроман резултат. Али и у поређењу са земљама које су прошле кроз период транзиције, Србија је у инфериорном положају. Илустрације ради, Пољска је за само годину дана привукла износ инвестиција приближан српском шестогодишњем резултату - односно око осам милијарди долара. Слична је ситуација када се Србија пореди са Румунијом, Бугарском или Литванијом где се слило чак седам милијарди долара. Једино је у односу на Хрватску која је, упркос мање депресивној пословној клими, прошле године привукла 1,7 милијарди долара. Али, да прошле године није продат Моби 63 (за 1,5 милијарду долара), слика Србије била би још суморнија.

Стручњаци упозоравају да ће због одуговлачења у формирању владе, ова година са економског становишта бити изгубљена. Слободан Милосављевић, председник Привредне коморе Србије подсећа да је Стратегијом привредног развоја било предвиђено да страна улагања ове године достигну бар две милијарде, а у повољнијој варијанти и четири милијарде долара. Али, ако се има у виду да је у Србију у прва два месеца ове године ушло око 752 милиона евра страних инвестиција, очигледно је да тај план ни приближно неће бити испуњен, јер тешко је надокнадити инвестициони вакуум од готово четири месеца. Подсећања ради, стране инвестиције стартовале су 2000. године са 50 милиона долара. У наредној години су утростручене и тада је остварен прилив од 165 милиона, да би у 2002. години достигле износ од 475 милиона долара. Захваљујући великим улагањима у дуванску индустрију, 2003. година завршена је са 1,3 милијарде долара, док су 2004, због избора и најављене ревизије приватизације, инвеститори били нешто обазривији па је уложено око 966 милиона долара. У 2005. години у земљу је ушло 1,6 милијарди долара, а прошле године забележен је рекорд од 5,4 милијарде долара. При том треба подсетити да се продајом предузећа односно приватизацијом, капитал прелива "из џепа у џеп" док на раст бруто друштвеног производа много више утичу гринфилд инвестиције. У Министарству за економске односе са иностранством објашњавају за наш лист да званична статистика о врстама страних улагања у Србији не постоји, јер се при регистрацији страних улагања не наводи да ли је прилив остварен по основу гринфилд улагања, приватизације, аквизиције, или куповином акција... Чињеница је, међутим, тврде у том министарству, да се удео гринфилд улагања у укупном приливу страног капитала, повећава. Та врста улагања нарочито је присутна у мањим, радно-интензивним пројектима, попут текстилне индустрије. Највећу гринфилд инвестицију у Србији остварио је аустријски Телеком (320 милиона долара). Следи Меркатор са улагањем од 240 милиона долара, па Метро кеш енд кери и ОМВ са инвестицијама од по 150 милиона долара, Ерпорт сити - 100 милиона...

- Директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза Србије (SIEPA) Јасна Матић оценила је да је због одлагања формирања владе за Србију "ова година изгубљена за инвестиције" и да ће се последице видети тек крајем 2007. "Број заинтересованих инвеститора за улагање у Србију од почетка године до данас био је седам до осам пута мањи него у истом периоду 2006. године. SIEPA је почетком прошле године дневно имала око 20 контаката са заинтересованима који су се распитивали за могућности улагања у Србију, док је у истом периоду ове године дневно добијала три до четири позива. По правилу, на реализацији сваке инвестиције ради се у просеку око годину дана, а у случају већих улагања тај процес траје и неколико година", каже Јасна Матић.
Мало светла на ову суморну слику баца истраживање ревизорске компаније Prajsvoterhaus Kupers да је од 490 приватизационих трансакција, готово половина, или 210, реализовано у Србији, што нашу земљу ставља на прво место у региону централне и источне Европе. Та вест охрабрује, али и упозорава да Србија пропушта прилику да и даље охрабрује потенцијалне инвеститоре да уђу на наше тржиште, с обзиром на то да шаље поруке које говоре о политичкој нестабилности.

Зрењанин привукао највећу гринфилд инвестицију у 2007.
Зрењанин - Локална самоуправа у Зрењанину привукла је у првој половини ове године највреднију страну инвестицију, о чему сведочи и потврда Агенције за страна улагања и промоцију извоза (SIEPA), саопштио је председник зрењанинске општине Горан Кнежевић. Реч је о "гринфилд" инвестицији вредној 50 милиона евра, коју је реализовало предузеће Future Biotec, а новац је уложен у изградњу погона за производњу синтетичког дизела. Зрењанин је недавно изабран и за учешће у развојном програму Светске банке Doing Business in Serbia, што је још једна потврда напретка у условима за развој пословања у зрењанинској општини.

Искривљена инвестициона слика
У прошлој години у Србију је ушло више од пет милијарди долара страних инвестиција, а изашло је око милијарду. И то је добар резултат. Објективну инвестициону слику ипак ремети податак да у коначан обрачун износа страних инвестиција улазе средства од продаје некретнина, акција на берзи као и она остварена кроз приватизацију. То нису инвестиције већ промена својине. Неопходна нам је боља инвестициона клима, а тренутно се налазимо у ситуацији у којој не функционише Уставни суд, парламент и нема владе. Сва истраживања показују да због тога интерес потенцијланих инвеститора да улажу у Србију опада - каже за Данас Милан Р. Ковачевић, стручњак за страна улагања.