Različito shvatanjeRazličito shvatanje
Pretraga
cirilica | latinica

Različito shvatanje

rss

12.04.2018 Miodrag Tasić

Ponekad je teško shvatiti šta je pisac hteo da kaže. Mislimo na književno stvaralaštvo. Nije lako razumeti duboke misli iskazane u književnim delima. Često ni sam autor nije načisto šta je poenta napisanog!

Različito shvatanje

Šta tek reći o političarima i njihovim vanvremenskim i vanprostornim zamislima? Kako razumeti genijalne ideje mudrog rukovodstva? Jer svako je rukovodstvo mudro. Makar do trenutka dok ne budu bačeni na stub srama, to jest, đubrište istorije. Posle već sve ide svojim tokom. Za sve neuspehe, promašaje, posrnuća, krivo je prethodno rukovodstvo. Čak i onda kada je polovina aktuelne vlasti usrećivala narod upravo u tom prethodnom rukovodstvu. Odnosno, u prethodnim!

Elem, ima slučajeva da jedna polovina naroda, čitaj glasačko telo, u potpunosti razume viziju upravljačke elite. Ili bar podržava, iako ne razume u čemu je stvar. Ima i slučajeva da se demokratsko odlučivanje svodi na jednu ličnost. U takvim izuzetnim primerima, upravljačku elitu čini jedna osoba. Svejedno je koju zvaničnu funkciju obavlja taj čovek, od njega sve počinje i s njim se sve završava. Njegova reč je zakon. Jer pisani zakoni ne igraju preterano važnu ulogu. Ne moramo se držati zakona kao pijan plota! Broz je i dalje putokaz mlađima.

Kod takvih, ne baš raritetnih demokratija, vlada ne vlada nego sluša. A pomenuta polovina naroda koja u svemu podržava uzornu demokratiju, rukovodi se manje razumom, a više srcem, delimično i stomakom. Kad je srce puno ljubavi prema vođi i demokratskim institucijama, i kad je stomak pun pljeskavica i sokova, ne možeš sumnjati u budućnost. Problem čini druga polovina glasačkog tela. To su oni večiti nezadovoljnici, zakerala, smutljivci. Oni što podmeću klipove u točkove razvoja i napretka. Kao, po njima, ne može neko na važnoj državnoj funkciji da ne poštuje zakon. Ne može, recimo neko takav, da donosi odluke, da daje koncesije stranim firmama, da pregovara i potpisuje državne sporazume od sudbonosnog značaja za državu ako ta ovlašćenja njemu ne pripadaju po ustavu i zakonu! Eto za šta se hvataju saboteri napretka!

Najbolji dokaz protiv tih kočničara je dekan najcenjenijeg pravnog fakulteta u državi. Ako dekan javno podržava ovakvu demokratiju i neprikosnovenog vođu, to znači da je u državi sve u najboljem redu i po zakonu. Ko je, inače, stručniji od dekana pravnog fakulteta u pravnim pitanjima?

Ili tvrdnje kočničara sistema da ekonomija ne valja, da se kaska za drugima, da je zdravstvo urušeno, da bezbednosne službe slabo rade, da vojska ne uliva poverenje i slične gluposti, najbolje opovrgava činjenica da nekoliko članova Akademije nauka apsolutno podržava postojeće stanje. Pa, ko je pametniji od akademika? Šta tek reći o nekolicini umetnika kojima društvo nije potaman? Malo je tih nezadovoljnika u kulturi. Ako je suditi po tome koliko su prisutni u javnim servisima i štampanim medijima. Upravo mnoštvo umetnika, takozvanih branilaca sistema, najbolje demantuje onu neznatnu manjinu opoziciono nastrojenih umetnika. Kakve sve veličine među glumcima, rediteljima, piscima, baletskim igračima stoje na braniku napredne i prosperitetne države!

Zato bi trebalo upamtiti i jedne i druge. I one koji brane demokratiju, hoću reći ovo sada, kao i one koji su protiv ovog sada, ma kako to nazivali. Jednog dana i to će proći - reče Andrić, pa kad već mora da prođe, da se zna ko je branio, a ko je rušio. Ljudsko sećanje je varljiva kategorija i ne treba se mnogo oslanjati na sećanje. Pisana ostavština, kao i javno izgovorena reč pred kamerama, potpis podrške, odnosno potpis protiv, biće pouzdaniji dokaz nečijeg mišljenja od pukog sećanja. Da se zna u budućnosti, bila ona napredna ili sumorna, ko nosi zasluge za jedno, kao i ko je odgovoran za ono drugo!

Miodrag Tasić
Miodrag Tasić

Komentara: 0


# Miodrag Tasić
@




[ Dodaj komentar ]