Prođe leto dvadeset drugo!

Dakle, svode se bilansi. Kao što je red svuda, pa i kod nas. Šta smo postigli, u čemu smo podbacili, šta je za ponos, opet, gde smo omanuli? Ima i jednog i drugog. Ne može biti sve potaman.

Podbacili smo u stanovništvu. Popis stanovništva u Srbiji upravo je pokazao da je naroda u ovoj zemlji sve manje. Mislim na domicilno stanovništvo. Na stanovnike Srbije koji imaju državljanstvo Republike Srbije. Više stotina hiljada naših građana manje je nego na poslednjem popisu od pre 11 godina. Gde su se deli ti ljudi? Negde po belom svetu, u polusvetu, ali i pod zemljom! Ovde se mnogo više umire nego što se rađa. Možda je prošla vlast kriva i za ovu situaciju, ali nešto ne verujem!

S druge strane, stranci naseljavaju Srbiju. Znači, svako zlo ima i svoju dobru stranu. Desetine hiljada Rusa, Ukrajinaca i Belorusa stacionirali su se uglavnom u Beogradu. Skočile stanarine u glavnom gradu. Dok jednome ne smrkne, drugi ne može da progleda. Nije mali broj naših stanodavaca, vlasnika restorana, trgovaca osetio povećan priliv deviza. Ni krivi ni dužni. Uz to, dolaze mahom stručni i preduzimljivi ljudi, otvaraju svoje firme, zapošljavaju naše građane. Sve to utiče na rast već čuvenog BDP-ea!

Ima i drugih stranaca kod nas. Radnici iz Šri Lanke, Turske, Vijetnama, Uzbekistana… Dokaz da ovde i  nije najveća beda na svetu. Ima i gorih. Tek da ne pominjemo ilegalne migrante. Ima i njih na našem prostoru. Koliko ih je, teško da neko može tačno reći. Jedino je pouzdano da se oni ne osećaju nešto preterano srećni kod nas. Na svaki način žele da pobegnu iz Srbije. Dalje na zapad i sever Evrope. U Srbiji borave samo zbog toga što ih policija, vojska i bodljikava žica nama susednih demokratskih država sprečava na tom putu u obećanu Evropu!

 Ako je manje stanovnika Srbije, makar je zaduženje po stanovniku mnogo veće nego pre deset ili dvadeset godina. Opet, ako smo se i zadužili do opasne granice, izgradili smo puteve, mostove, pruge, fabrike… Pomogli smo strane investitore. Da otvore fabričke pogone i uposle našu mladu radnu snagu. Inače, ti mladi i vredni momci i devojke mogli su da odu u Češku, Slovačku, Mađarsku, i da rade u istim takvim fabrikama, kod istih vlasnika, ali za najmanje duplo veću platu nego što je u Srbiji. A nisu otišli, kao što znamo!

Možemo se pohvaliti da imamo dovoljno nafte, gasa i električne struje. U tome smo bolji od mnogih dobrostojećih evropskih država. Struju ćemo imati i ubuduće. Upravo je sklopljen aranžman o uvozu električne energije iz Azerbejdžana. Doduše, nekada smo struje imali i za izvoz, ali vremena se menjaju. Mada je možda greška i u ljudima koji rukovode gigantima kao što su EPS i slični. No, šta ćemo. „Nekada su kadrovi bili naše najveće bogatstvo.“ „U međuvremenu su kradovi razneli naše bogatstvo“.

Rast standarda, porast već pominjanog BDP-ea, bolji život i put ka svetlijoj budućnosti nije tako lako uočiti. Ne vidi se najjasnije. Moguće zbog magle i prekomernog zagađenja vazduha koji udišemo? Po zagađenju vazduha smo pri vrhu svetske liste. Makar da u nečemu prednjačimo. Ako već ne možemo u fudbalu. A baš taj fudbal je mogao da nas razgali. Da razveseli narod. Da skrene misli ljudima od svakodnevnih briga zbog stalnih poskupljenja, nesigurnosti na radnom mestu, zbog skupih kredita, zbog pomalo nesređenog zdravstva, školstva, kriminala, ulaska u crvenu zonu! Džaba onoliki naši navijači u Kataru, podrška srpskih ministara, gradonačelnika, viđenijih faca na tribinama, koji su, svakako, platili boravak u Dohi iz sopstvenog džepa. Fudbaleri i trener potpuno razočarali!

  Kao uspeh u godini na izmaku sigurno se može smatrati i smanjena stopa nezaposlenih stanovnika Srbije. Pominju se zvanično cifre oko 8% radno sposobnih koji ne rade. Fantastičan rezultat. Zlobnici tvrde da „smanjenju nezaposlenosti u Srbiji najviše doprinosi povećana smrtnost i odliv mladih“, ali nije samo to. Svoj doprinos dali su već pominjani strani investitori, kao i naš preduzetnički duh. Samozapošljavanje, otvaranje novih pogona od strane naših poslodavaca, povećanje ministarskih mesta u Vladi Srbije! Čak 28 ministarstava. Neka nam zavidi prebogata Švajcarska. Švajcarska vlada ima samo osam ministara. A mi udomili 28! Pa tu su novi vozači, sekretarice, savetnici… Dobar način da se smanji nezaposlenost!

Veliku brigu zadaju vlasti i stranci u takozvanoj Republici Kosovo. Kurti i kompanija neprestano diskriminišu malobrojni srpski narod na Kosovu i Metohiji. Hapse Srbe zbog navodnih ratnih zločina, otimaju i ruše im imovinu, premlaćuju, ukidaju im osnovna građanska prava. Srbi se pobunili i postavili barikade na putevima. 15 dana već po kiši i hladnoći stoje žene, deca i starci na tim barikadama. Prištinske vlasti i međunarodni policajci, koji su na Kosovu zarad očuvanja mira i ravnopravnosti svih građana, prete oružjem. Hoće nasilno da uklone barikade. Situacija je na ivici oružanog sukoba. 

 „Republika Kosovo“ je čedo zapadne demokratije. Silnika  kojima mi stremimo da se jednog dana priključimo. Oni bi sigurno štitili svoju tvorevinu ako bi srpska vojska pokušala da odbrani svoje sunarodnike na okupiranom Kosovu. Zato treba postupati mudro i oprezno. Umesto vojske na Kosovo da krene nenaoružan narod. U jednoj ruci cvet, u drugoj hleb. Vodeća stranka u ovoj zemlji ima sedam stotina hiljada odanih članova. Polovina tog članstva da pođe na administrativnu liniju s Kosovom. Isto kao što su išli na stranačke mitinge. Takođe i članstvo koalicionih partija s vodećom. Socijalisti, na primer. Oni baš i nisu nova vlast. Oduvek su bili u vlasti i njima ide u zaslugu da imamo sve ovo što danas imamo. Računajući i Kosovo. Nije loše da se pridruže i članovi penzionerske stranke. Makar oni mlađi od trideset godina. Ima i toga u Srbiji! Da vidimo da li bi tada Kurtijevi policajci i strani „mirovnjaci“ tukli i pucali na goloruki narod!

Od svih koalicionih partnera Naprednjaka jedino sumnjam u onih preostalih desetak članova takozvanog srpskog pokreta obnove. Dok ostatak vlasti zdušno radi i bori se na očuvanju KiM u Srbiji, neguje dobre i prijateljske odnose s Rusijom i Kinom i slično, obnovitelji Srbije bi odmah predali KiM Albancima, Rusiji bi uveli sankcije i s Kinom bi u najmanju ruku smanjili bilateralne odnose. Svako vreme i svako društvo ima kočničare napretka, ali sreća je da je većina na pravom putu!