Hram Sv. Arhanđela Mihaila i Gavrila u Bovnu - Crkva četnikuša

25.08.2007. Marija Majstorović, Pres, Aleksinac.Net

Na svega desetak kilometara od Aleksinca, nedaleko od Bovanskog jezera, u kanjonu između dva brda skrivena rastinjem i šipražjem, izviruje kupola svetinje bez krova i prozora.
Do nje se stiže hodajući po nečemu za što se nazire da je nekada bilo put.

Jedni smo od malobrojnih koji su prišli ovoj crkvici, jer je meštani zaobilaze u širokom luku. Još se boje pristalica, kako kažu "prošlog crvenog režima". Uzaludni su pokušaji da stupimo u kontakt sa pastiricom koja čuva stado ovaca tik iza crkve.

- Ne znam ti ja, snago, ništa o tome.

Na pitanje kako ne zna, jer ima dovoljno godina da mora da se seća i gradnje, odmahuje rukom. Kaže da je dosta muke imala zbog ove crkve, ne želi više. Vrata na crkvi kao da su skinuta sa neke stare štale, ali iza njih pravo čudo - zidovi beli kao da su nedavno okrečeni, a freske kao da ih je umetnik radio do malopre. Besprekorne i čiste, poneka nedovršena. Pod relativno čist, kao da je nedavno pometen, iako je ovde sve završeno davne 1944.

Jedini koji je bio raspoložen da nam otkrije tajnu nedovršene crkve je starina Sreten Milovanović.

- Kako se ne bih sećao svega. Imao sam 14 godina kada je rat počeo. Zahvaljujući ovoj crkvi ostao sam živ. Odmah na početku rata, u Bovan je došao deo kraljevske vojske koju smo zvali četnicima. Lokalnim komandantom mesta je proglašen izvesni Ujka, četnik iz okoline Paraćina, iz sela Baćije. A koliki je on četnik bio najbolje pokazuje njegovo delo i ova crkva. Jadni su vam to četnici. Zna se da su četnici bili elita starojugoslovenske vojske. Ovi naši su bili jad i beda, bolje rečeno muka koja se dovijala da sačuva glavu sebi i svojoj okolini.

Inžinjerijski kapetan Jeremija Marjanović, komandant Aleksinačke brigade Deligradskog korpusa JVUO, rođen je u selu Bačina u opštini Varvarin. Njegovi nadimci su bili Ujka i Lila.

Dosetljivi Ujka, da bi izbegao borbu, dosetio se da sagradi ovu crkvu. Svako selo moralo je dati izvestan broj vojnika u četničke odrede, a sigurno se mnogi od njih ne bi vratili živi. Zbog toga Ujko mobilisa i zaposli sve mlado za vojsku sposobno u izgradnju ove svetinje. Celo selo je radilo na njoj.

Podignuta je na zemljištu izvesne Ružice Adamović. U temelj su ugrađeni spomenici starog bovanskog groblja, dok je sav ostali materijal dalo selo. Dok se crkva gradila, ponekad bi svratio neki pop iz okolnih crkvi. Posle toga niko od crkvenih lica nije ni pomišljao u nju da uđe.

A gradila se punom parom četiri ratne gladne i mukotrpne godine, sve do Bukovičke bitke. U jeku najveće bitke na Bukoviku, 24. juna 1944, između partizana i četnika, svi radovi su prestali. Tada je i crkva prestala da živi. Lokalni komandant Ujko i njegovi četnici jednostavno su nestali.

- Kasnije sam čuo da se Ujko krio kod ćerke i da ga je ona na kraju izdala UDBI. Neki kažu da mu je suđeno i da je spasao glavu zahvaljujući crkvi, jer nikom glava falila nije. Neki opet tvrde da je likvidiran. Ja lično više verujem u ovu prvu priču, jer on je bio spasilac ljudi ovoga kraja - kaže čika Sreten.

Posle rata u ovu crkvu niko nije smeo ni da priviri. Ni oni najveći bogomoljci, kaže naš sagovornik, bojali se ljudi pobednika.

- Šta da se radi, sila boga ne moli, bog silu ne voli. Bilo je to smutljivo vreme gde se svako svakoga plašio. Glava i sloboda su se gubile i za manje stvari. Ko bi smeo ući u crkvu četnikušu, kako su je posle rata zvali pobednici. Ova crkva je naša spasiteljka, žalost, tuga, ali i sramota. Mi se Srbi boga setimo samo kad prigusti - zaključuje Milovanović.

Pre nekoliko godina crkva je prepokrivana, pa se stalo na rekonstrukciji. Bilo je pokušaja ljudi iz dijaspore da finansijski pomognu obnovu, ali rezultati su izostali.

Tajna belih zidova

Tajna belih zidova i nakon toliko godina je u spravljanju kreča, koji je umesto u vodi, gašen u hiljadama i hiljadama jaja. Dok se crkva gradila, niko u selu nije pojeo jaje. Sve je ulagano u nju.

- Čuo sam da je na isti način i Jerina Smederevo izgradila. Smederevo još odoleva vremenu. Valjda će i ova crkva - nada se Sreten Milovanović.

Legenda o Leki Subotincu

Ovaj kraj je poznat po mističnim pričama. Jedna od takvih je vezana za ovo versko zdanje. Priča se da je izvesni Leka iz sela Subotinca, poznati lovac i komunista, oskrnavio crkveni prag. Navodno je izvršio veliku nuždu zadnjice okrenute oltaru. Došavši kući, skamenio se od zime i nepoznate bolesti. Vodili su ga lekarima, ali lekova za tu vrstu bolesti nije bilo sve dok mu se u snu nije predskazalo. Usnio je da mora da ode na mesto gde se ispoganio i to isto mesto da celiva. Probudivši se, ispričao je ukućanima san. Oni ga bez reči natovariše na zaprežna kola i doteraše pred crkvu. Nakon celivanja crkvenog praga, Leka Subotinac je ozdravio a kasnije, iako je bio komunista, krišom je dolazio i palio voštanice.

Komentara: 14

# crkva Bovan Leka Subotinac Subotinac Deligrad četnici Jeremija Marjanović
@

▲ ▼ [+][-]

• (+2) (-0)

  Stevanović Ivica 16.10.2007.
  Nadam se da će se ipak naći neka mogućnost, da se crkva u selu Bovan , kod Aleksinaca restaurira i konačno završi. Trebalo bi se obratiti Ministarstvu vera RS, kao iMinistarstvu za Kapitalne investicije... Pozdrav iz Kostolca od Ivice leksinačkog.
  

• (+0) (-0)

  Iks 01.07.2008.
  Da li neko zna kome je Crkva posvecena, prazniku ili svetitelju?
  

• (+1) (-0)

  Vojislav Dubak 21.07.2008.
  ovakvo velelepno zdanje da propada naočigled meštana kao i na znanje celokupnog klira,zaista je i bruka i sramota.Daće bog da se oni koji bi trebalo da imaju inicijativu,probude iz učmalosti.
  

• (+1) (-0)

  Djorjde 07.08.2008.
  Pomaze Bog samo da vas obavestim da je obnova Crkve pocela svi iz sela Bovan i Soko Banje pomazu obnovu.
  Vlada nije odobrila ni jedan dinar i ne zeli da pomogne.Odbijeni svi zahtevi za novcanu pomoc.
  Ljudi sve placaju sami.
  Bagerom je okolo crkve poravnjano poseceno je drvlje i korovlje.
  Stavljeni novi Prozori i vrata.
  Dovedena je voda i struja ostalo je da se pod izbetonira i spolja fasada uradi u planu je i jedna pomocna zgrada pored crkve pa molimo vernike da pomogne ko koliko moze.
  
  NOVČANI PRILOZI MOGU SE UPLATITI KOD
  OTP BANKE A.D. NOVI SAD:
  CRKVA SV. ARHANDJEL BOVAN
  Tekući racun br: 325930080006465129
  ILI LIČNO BLAGAJNI CRKVENOG ODBORA
  
  Neka su blagosloveni svi koji pomazu obnovu vere Hristove.
  

• (+0) (-0)

  Miki 07.08.2008.
  U perodu kad Srbijom vlada Kneginja Milica sa sinovina Stefanomi Vukom,javlja se prvi pomen srpskog srednjovekovnog grada Bolvana,koji je usvari danasnje selo Bovan.
  Bolvan se pominje u pismu koje je 1395 godine uputila kneginja Milica sa sinovima Stefanom i Vukom manastiru Svetog Panteliemona u Svetoj Gori.Pod gradom Bolvanom podrazumeva se tvrdjava na ulazu u Bovansku klisuru iz pravca Aleksinca,na levoj strani reke Moravice,na brdu Kulina koja je izduzene pravougaone osnove,manje velicine,ozidana kamenom.
  Pored tvrdjave,odnosno grada Bolvana na Kulini,postojale su jos dve tvrdjave.Jedna se nalazila naspram pomenute tvrdjave,na desnoj strani reke Moravice,na jednom jos vecem brdu koji se zove Kitica.Od ove tvrdjave danas nema ostataka.Mesto gde je lezala ova tvrdjava stanovnici danasnjeg Bovna zovu takodje Kulina.U narodu se prica da je tvrdjave na Kulini i Kitici gradila “prokleta Jerina”.
  Druga tvrdjava se nalazila na izlazu iz danasnjeg sela Bovna,iuci ka Soko Banjina brda Ljiljac.Na vrhu tog brda,sa leve strane puta ka Soko Banji nalaze se ostaci te tvrdjave,zarali u siprag.Najbolje se odrzao zid sa severne strane koji je na jednom mestu visok 2 metra.Tvdjava na Ljiljacu trebala je da brani Bolvan od Turaka,kada je granica bila upravo kod ovog grada,a Soko Banja u rukama Turaka.Pri izgradni brane “Bovansko jezero” otkopan he ispod brda Ljiljaca izvestan broj grobova.Pretpostavlja se da je to bila grobnica srpskih vojnika izginulih u borbi sa Turcima braneci grad,jer se groblje tadasnjeg grada Bolvana nalazilo oko dva i po kilometara juznije.
  Posle pada u turke ruke ovi gradovi nisu obnavljani.Nepoznati putopisac,opisujuci putovanje barona Ungnada u Carigrad (srpsko ime za Konstantinopolj,danasnji Istambul)navodi da je 1572 godine nasao gradove na Kutici i kulini,u rusevinama.On pise da je ,prolazeci pored prve hajducke sume naisao na dva razrusena grad,jedan naspram drugog,koji su nekada bili srpska branilista od Turaka.Posto je prenocio u Bovnu,preko drug hajducke sume otputovao je za grad Nis.Prva hajducka suma su zapravo ogranci planine Bukovik,a druga planina Ozren.
  O gradovima na Kutici i Kulini ostavio nam je podatke i Tihomir Djordevic 1894 godine.”na Kutini se ocuvao povisoki zid ,dok i njega ne snese vreme u Moravicu”.Iz Cesmene Glave (iznad danasnjeg sela bovna) sprovodjena je voda kroz cunkove cak do tvrdjave na Kulini.Ti se cuci i danas tamo nalaze,a izradjeni su od gline.Iz podataka Tihomira Djordjecia saznajemo da su na Kitici 1894 godine postojali ostaci temelja,kojih danas nema.
  Grad Bolvan je manja tvrdjava..Najbolje su ocuvane rusevine kule unutrasnjih dimenzija 4 x 4,4 metra,debljine zidova 2,2 m,a visine oko 5,2 m i prostorije kojima je pripada kula unutrasnjih dimenzija 15 x25 m,odnosno 15 x31,6 m,takodje debljine zidova 2,2 metra.
  Bovan je bio srediste srpske srednjovekovne zupe.Zna se da je krajem 14 veka oko grada Bolvna postojalo varosko naselje sa trgom na kome su odrzavani cuveni vasari.Odrzavan
  

• (+0) (-0)

  misko 05.09.2008.
  @miki Dobar komentar, ali Sokobanja je jedna rec, a ne dve!
  

• (+2) (-0)

  Aleksandar 15.09.2008.
  Pozdrav!
  Ovaj „Ujko“, o kome je reči u tekstu jeste rez. kapetan Jeremija Marjanović Ujka-Lila, kdt. 1. aleksinačke brigade Deligradskog korpusa JVuO, rodom iz Bačine, a ne Baćije. Bio je pre rata optravnik vozova. On je naredio da se sagradi crkva i finansirao je izgradnju. Ali, ta gradnja nije počela 1941. g. već kada je Ujka došao u Bovnu, a to je najverovatnije jula 1943. Četnici su za vreme rata sagradili dosta crkava.Isti Ujka nije pošteđen. Streljan je u Nišu jula 1947. godine. Dobro bi bilo da se njegovo ime upiše kao ime donatora ove prelepe crkve. Da se ne zaboravi i da ostane uspomena na četnike i na njihov duhovni doprinos.
  Inače, Ujka je smestio svoj štab upravo u Bovnu, a ravnogorski odbor je takođe učestvoavo u izgradnji ove crkve. Kasnije je premešten u Mozgovo odakle su ga Bugari isterali februara 1944. g. Tada je Ujka bio ranjen. Jedan sjajan ravnogorac i četnik. Veliki rodoljub koga pamti čitav
  aleksinački kraj.
  Pozdrav Aleksinčanima i meštanima okolnih sela.
  

• (+1) (-0)

  Todor 13.02.2011.
  Prošle godine sam fotografisao ovu crkvu.
  Nigde nisam pronašao njeno pravo ime tj. kom Svetcu je posvećena. Ne verujem da joj je jedino ime ČETNIKUŠA.
  Molim one koji to znaju da mi odgovore
  

• (+2) (-0)

  Aleksandar 14.02.2011.
  Mislim da je crkva namenjena Svetim Arhanđelima, ili možda samo jednom (Mihailo)
  

• (+1) (-0)

  tosa43 01.10.2011.
  Hvala Aleksandre.
  Postavio sam sliku:
  http://www.panoramio.com/photo/59877660
  

• (+2) (-0)

  jelena 08.10.2011.
  ima li nekog zivog od ujkinih potomaka u bacini,da li neko zna?
  

• (+3) (-1)

  djordjevic 24.12.2011.
  ja sam cuvao ujku u bunkeru u stvari moj para deda.
  

• (+3) (-0)

  Crkveni odbor- Bovan 27.01.2012.
  Radi potpune informacije obavestavamo Vas da je crkva posvecena Sv. Arhandjelu Garvrilu. Crkva je delimicno obnovljena i u njoj se vrsi bogosluzenje od strane svestenika Mozgovacke parohije oca Dragana.
  Novcana sredstva se i dalje prikupljaju i zavisno od kolicine vrsi se i dalja obnova.
  Sto se tice Ujke on ima zive potomke i crkvu je posetila njegova cerka i unuk koji zive u Skoplju.
  U obnovi crkve najvise ucestvuju mestani sela Bovan, ali su njihove mogucnosti skromne, pomoc daje i Opstina Aleksinac ali je sve to nedovoljno pa molimo i ostale vernike da uzmu ucesce u obnovi ovog velelepnog zdanja!
  
  S postovanjem ,
  CRKVENI ODBOR BOVAN
  

• (+3) (-0)

  milos 23.01.2014.
  e moj miki .....