Na današnji dan izvojevana pobeda nad Turcima u bici na Deligradu

U vreme turske ofanzive 1806, postojala su samo dva reduta, šanac vojvode Ilije Barjaktarevića i Topoljak, dok je utvrđenje prema Belom Kamenu bilo u toku. Deligradsko utvrđenje činilo je ogromnu prepreku turskom nadiranju niz Moravu.

Početkom 1806. godine, po Karađorđevom naređenju, izgrađeno je ustaničko utvrđenje radi odbrane južnog moravskog pravca. Njegovom izgradnjom rukovodio je kapetan austrijske vojske i fortifikator Vuča Žikić, koji je prethodno pobegao iz Srema i pridružio se vojsci Petra Dobrinjca. Deligradsko utvrđenje nalazilo se na pola puta između Aleksinca i Ražnja, na ulazu u Đuniski tesnac, između Drenovačkog potoka i Morave, kuda je prolazio Carigradski drum.

Prepreka turskom nadiranju

U vreme turske ofanzive 1806, postojala su samo dva reduta, šanac vojvode Ilije Barjaktarevića i Topoljak, dok je utvrđenje prema Belom Kamenu bilo u toku. Deligradsko utvrđenje činilo je ogromnu prepreku turskom nadiranju niz Moravu, odnosno na pravcu Niš-Beograd.

Ibrahim-paša Bušatlija od Skadra, komandant turske vojske za napad na Srbiju, prema savetima francuskih vojnih stručnjaka planirao je napad iz tri pravca: iz Vidina sa istoka, iz Niša sa juga i iz Bosne sa zapada. Pazvan-Oglu i Redžep-aga su vešto izbegli pokretanje svoje vojske na ustanike i jedino je ostao Jusuf-paša, koji je sa oko 4.000 Turaka pokušao da krene iz Požarevca.

Prvi pokušaji

Milenko Stojković, koji se tada nalazio u Deligradu, odvojio je 6.000 vojnika i krenuo da ga predusretne pre nego stigne do utvrđenja. Obavešten da će biti napadnut, paša je promenio pravac prema Poreču, ali ga je Milenko opkolio preko Volujka i Majdanpeka i porazio. Turci su se razbežali prema Kladovu i Timoku.

Posle ovog poraza Ibrahim-paša naredio je Šait-paši, koji je raspolagao sa 16.000 vojnika između Niša i Morave, da odmah krene na Deligrad. Šait-paša, potcenjujući kvalitet utvrđenja i vojnu snagu, krenuo je na Deligrad 13. jula sa 4.000 vojnika. Stanoje Glavaš i Vule Ilić, koji su u to vreme komandovali utvrđenjem, na vreme su opazili neprijatelja i lako ga naterali na povlačenje.

Šait-paša je sačekao dolazak ostatka svoje vojske, utvrdivši se na jednom uzvišenju nedaleko od Deligrada. Videvši ih tamo, Petar Dobrnjac je odlučio da po svaku cenu otera Turke sa uzvišenja. Okupio je sve što je mogao od ljudstva iz okolnih utvrđenja i, uz pomoć seljaka iz obližnjih sela, na juriš opkolio Turke i proterao ih sa uzvišenja.

Sa još većom vojskom 16. jula je Šait-paša još jednom pokušao da napadne Deligrad. U pomoć im je tada pristigao Mladen Milovanović, komandant Topoljaka, koji je Šait-pašu iz Deligrada proterao sve do Niša i pri tome zaplenio nekoliko topova, dosta municije i druge vojne opreme.

Bes Ibrahima-paše i poraz Turaka

Ljut, Ibrahim-paša je odlučio da smeni Šait-pašu sa položaja i zatraži novu pomoć iz Jedrena, odakle je stiglo oko 50.000 vojnika iz Jedrena i dosta vojne opreme koje je smestio u Aleksincu. Preuzevši komandu lično i računajući da će Karađorđe biti zauzet na Mišaru, paša je krenuo krajem jula ka Deligradu. Posada Deligrada je ipak, bez ičije pomoći, uspela veštim manevrima da slomi napade koji su trajali gotovo šest nedelja. Napadajući sa bokova, noću isturenim snagama i koncentričnim napadima iz utvrđenja, uspela je da probije blokadu i natera tursku vojsku na povlačenje ka Aleksincu. Tom prilikom je zaplenjeno više topova, dosta municije i vojna blagajna turske vojske.