Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Храм Св. Арханђела Михаила и Гаврила у Бовну - Црква четникуша

rss

25.08.2007. Марија Мајсторовић, Прес, Алексинац.Нет

На свега десетак километара од Алексинца, недалеко од Бованског језера, у кањону између два брда скривена растињем и шипражјем, извирује купола светиње без крова и прозора.
До ње се стиже ходајући по нечему за што се назире да је некада било пут.

Храм Св. Арханђела Михаила и Гаврила у Бовну - Црква четникуша

Једни смо од малобројних који су пришли овој црквици, јер је мештани заобилазе у широком луку. Још се боје присталица, како кажу "прошлог црвеног режима". Узалудни су покушаји да ступимо у контакт са пастирицом која чува стадо оваца тик иза цркве.

- Не знам ти ја, снаго, ништа о томе.

На питање како не зна, јер има довољно година да мора да се сећа и градње, одмахује руком. Каже да је доста муке имала због ове цркве, не жели више. Врата на цркви као да су скинута са неке старе штале, али иза њих право чудо - зидови бели као да су недавно окречени, а фреске као да их је уметник радио до малопре. Беспрекорне и чисте, понека недовршена. Под релативно чист, као да је недавно пометен, иако је овде све завршено давне 1944.

Једини који је био расположен да нам открије тајну недовршене цркве је старина Сретен Миловановић.

- Како се не бих сећао свега. Имао сам 14 година када је рат почео. Захваљујући овој цркви остао сам жив. Одмах на почетку рата, у Бован је дошао део краљевске војске коју смо звали четницима. Локалним командантом места је проглашен извесни Ујка, четник из околине Параћина, из села Баћије. А колики је он четник био најбоље показује његово дело и ова црква. Јадни су вам то четници. Зна се да су четници били елита старојугословенске војске. Ови наши су били јад и беда, боље речено мука која се довијала да сачува главу себи и својој околини.

Инжињеријски капетан Јеремија Марјановић, командант Алексиначке бригаде Делиградског корпуса ЈВУО

Инжињеријски капетан Јеремија Марјановић, командант Алексиначке бригаде Делиградског корпуса ЈВУО, рођен је у селу Бачина у општини Варварин. Његови надимци су били Ујка и Лила.

Досетљиви Ујка, да би избегао борбу, досетио се да сагради ову цркву. Свако село морало је дати известан број војника у четничке одреде, а сигурно се многи од њих не би вратили живи. Због тога Ујко мобилиса и запосли све младо за војску способно у изградњу ове светиње. Цело село је радило на њој.

Подигнута је на земљишту извесне Ружице Адамовић. У темељ су уграђени споменици старог бованског гробља, док је сав остали материјал дало село. Док се црква градила, понекад би свратио неки поп из околних цркви. После тога нико од црквених лица није ни помишљао у њу да уђе.

А градила се пуном паром четири ратне гладне и мукотрпне године, све до Буковичке битке. У јеку највеће битке на Буковику, 24. јуна 1944, између партизана и четника, сви радови су престали. Тада је и црква престала да живи. Локални командант Ујко и његови четници једноставно су нестали.

- Касније сам чуо да се Ујко крио код ћерке и да га је она на крају издала УДБИ. Неки кажу да му је суђено и да је спасао главу захваљујући цркви, јер ником глава фалила није. Неки опет тврде да је ликвидиран. Ја лично више верујем у ову прву причу, јер он је био спасилац људи овога краја - каже чика Сретен.

После рата у ову цркву нико није смео ни да привири. Ни они највећи богомољци, каже наш саговорник, бојали се људи победника.

- Шта да се ради, сила бога не моли, бог силу не воли. Било је то смутљиво време где се свако свакога плашио. Глава и слобода су се губиле и за мање ствари. Ко би смео ући у цркву четникушу, како су је после рата звали победници. Ова црква је наша спаситељка, жалост, туга, али и срамота. Ми се Срби бога сетимо само кад пригусти - закључује Миловановић.

Пре неколико година црква је препокривана, па се стало на реконструкцији. Било је покушаја људи из дијаспоре да финансијски помогну обнову, али резултати су изостали.

Тајна белих зидова

Тајна белих зидова и након толико година је у справљању креча, који је уместо у води, гашен у хиљадама и хиљадама јаја. Док се црква градила, нико у селу није појео јаје. Све је улагано у њу.

- Чуо сам да је на исти начин и Јерина Смедерево изградила. Смедерево још одолева времену. Ваљда ће и ова црква - нада се Сретен Миловановић.

Легенда о Леки Суботинцу

Овај крај је познат по мистичним причама. Једна од таквих је везана за ово верско здање. Прича се да је извесни Лека из села Суботинца, познати ловац и комуниста, оскрнавио црквени праг. Наводно је извршио велику нужду задњице окренуте олтару. Дошавши кући, скаменио се од зиме и непознате болести. Водили су га лекарима, али лекова за ту врсту болести није било све док му се у сну није предсказало. Уснио је да мора да оде на место где се испоганио и то исто место да целива. Пробудивши се, испричао је укућанима сан. Они га без речи натоварише на запрежна кола и дотераше пред цркву. Након целивања црквеног прага, Лека Суботинац је оздравио а касније, иако је био комуниста, кришом је долазио и палио воштанице.

Коментара: 14


# црква Бован Лека Суботинац Суботинац четници Јеремија Марјановић
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+1) (-0)

    Stevanović Ivica 16.10.2007.
    Nadam se da će se ipak naći neka mogućnost, da se crkva u selu Bovan , kod Aleksinaca restaurira i konačno završi. Trebalo bi se obratiti Ministarstvu vera RS, kao iMinistarstvu za Kapitalne investicije... Pozdrav iz Kostolca od Ivice leksinačkog.

  • (+0) (-0)

    Iks 01.07.2008.
    Da li neko zna kome je Crkva posvecena, prazniku ili svetitelju?

  • (+1) (-0)

    Vojislav Dubak 21.07.2008.
    ovakvo velelepno zdanje da propada naočigled meštana kao i na znanje celokupnog klira,zaista je i bruka i sramota.Daće bog da se oni koji bi trebalo da imaju inicijativu,probude iz učmalosti.

  • (+1) (-0)

    Djorjde 07.08.2008.
    Pomaze Bog samo da vas obavestim da je obnova Crkve pocela svi iz sela Bovan i Soko Banje pomazu obnovu.
    Vlada nije odobrila ni jedan dinar i ne zeli da pomogne.Odbijeni svi zahtevi za novcanu pomoc.
    Ljudi sve placaju sami.
    Bagerom je okolo crkve poravnjano poseceno je drvlje i korovlje.
    Stavljeni novi Prozori i vrata.
    Dovedena je voda i struja ostalo je da se pod izbetonira i spolja fasada uradi u planu je i jedna pomocna zgrada pored crkve pa molimo vernike da pomogne ko koliko moze.

    NOVČANI PRILOZI MOGU SE UPLATITI KOD
    OTP BANKE A.D. NOVI SAD:
    CRKVA SV. ARHANDJEL BOVAN
    Tekući racun br: 325930080006465129
    ILI LIČNO BLAGAJNI CRKVENOG ODBORA

    Neka su blagosloveni svi koji pomazu obnovu vere Hristove.

  • (+0) (-0)

    Miki 07.08.2008.
    U perodu kad Srbijom vlada Kneginja Milica sa sinovina Stefanomi Vukom,javlja se prvi pomen srpskog srednjovekovnog grada Bolvana,koji je usvari danasnje selo Bovan.
    Bolvan se pominje u pismu koje je 1395 godine uputila kneginja Milica sa sinovima Stefanom i Vukom manastiru Svetog Panteliemona u Svetoj Gori.Pod gradom Bolvanom podrazumeva se tvrdjava na ulazu u Bovansku klisuru iz pravca Aleksinca,na levoj strani reke Moravice,na brdu Kulina koja je izduzene pravougaone osnove,manje velicine,ozidana kamenom.
    Pored tvrdjave,odnosno grada Bolvana na Kulini,postojale su jos dve tvrdjave.Jedna se nalazila naspram pomenute tvrdjave,na desnoj strani reke Moravice,na jednom jos vecem brdu koji se zove Kitica.Od ove tvrdjave danas nema ostataka.Mesto gde je lezala ova tvrdjava stanovnici danasnjeg Bovna zovu takodje Kulina.U narodu se prica da je tvrdjave na Kulini i Kitici gradila “prokleta Jerina”.
    Druga tvrdjava se nalazila na izlazu iz danasnjeg sela Bovna,iuci ka Soko Banjina brda Ljiljac.Na vrhu tog brda,sa leve strane puta ka Soko Banji nalaze se ostaci te tvrdjave,zarali u siprag.Najbolje se odrzao zid sa severne strane koji je na jednom mestu visok 2 metra.Tvdjava na Ljiljacu trebala je da brani Bolvan od Turaka,kada je granica bila upravo kod ovog grada,a Soko Banja u rukama Turaka.Pri izgradni brane “Bovansko jezero” otkopan he ispod brda Ljiljaca izvestan broj grobova.Pretpostavlja se da je to bila grobnica srpskih vojnika izginulih u borbi sa Turcima braneci grad,jer se groblje tadasnjeg grada Bolvana nalazilo oko dva i po kilometara juznije.
    Posle pada u turke ruke ovi gradovi nisu obnavljani.Nepoznati putopisac,opisujuci putovanje barona Ungnada u Carigrad (srpsko ime za Konstantinopolj,danasnji Istambul)navodi da je 1572 godine nasao gradove na Kutici i kulini,u rusevinama.On pise da je ,prolazeci pored prve hajducke sume naisao na dva razrusena grad,jedan naspram drugog,koji su nekada bili srpska branilista od Turaka.Posto je prenocio u Bovnu,preko drug hajducke sume otputovao je za grad Nis.Prva hajducka suma su zapravo ogranci planine Bukovik,a druga planina Ozren.
    O gradovima na Kutici i Kulini ostavio nam je podatke i Tihomir Djordevic 1894 godine.”na Kutini se ocuvao povisoki zid ,dok i njega ne snese vreme u Moravicu”.Iz Cesmene Glave (iznad danasnjeg sela bovna) sprovodjena je voda kroz cunkove cak do tvrdjave na Kulini.Ti se cuci i danas tamo nalaze,a izradjeni su od gline.Iz podataka Tihomira Djordjecia saznajemo da su na Kitici 1894 godine postojali ostaci temelja,kojih danas nema.
    Grad Bolvan je manja tvrdjava..Najbolje su ocuvane rusevine kule unutrasnjih dimenzija 4 x 4,4 metra,debljine zidova 2,2 m,a visine oko 5,2 m i prostorije kojima je pripada kula unutrasnjih dimenzija 15 x25 m,odnosno 15 x31,6 m,takodje debljine zidova 2,2 metra.
    Bovan je bio srediste srpske srednjovekovne zupe.Zna se da je krajem 14 veka oko grada Bolvna postojalo varosko naselje sa trgom na kome su odrzavani cuveni vasari.Odrzavan

  • (+0) (-0)

    misko 05.09.2008.
    @miki Dobar komentar, ali Sokobanja je jedna rec, a ne dve!

  • (+1) (-0)

    Александар 15.09.2008.
    Поздрав!
    Овај „Ујко“, о коме је речи у тексту јесте рез. капетан Јеремија Марјановић Ујка-Лила, кдт. 1. алексиначке бригаде Делиградског корпуса ЈВуО, родом из Бачине, а не Баћије. Био је пре рата оптравник возова. Он је наредио да се сагради црква и финансирао је изградњу. Али, та градња није почела 1941. г. већ када је Ујка дошао у Бовну, а то је највероватније јула 1943. Четници су за време рата саградили доста цркава.Исти Ујка није поштеђен. Стрељан је у Нишу јула 1947. године. Добро би било да се његово име упише као име донатора ове прелепе цркве. Да се не заборави и да остане успомена на четнике и на њихов духовни допринос.
    Иначе, Ујка је сместио свој штаб управо у Бовну, а равногорски одбор је такође учествоаво у изградњи ове цркве. Касније је премештен у Мозгово одакле су га Бугари истерали фебруара 1944. г. Тада је Ујка био рањен. Један сјајан равногорац и четник. Велики родољуб кога памти читав
    алексиначки крај.
    Поздрав Алексинчанима и мештанима околних села.

  • (+0) (-0)

    Todor 13.02.2011.
    Prošle godine sam fotografisao ovu crkvu.
    Nigde nisam pronašao njeno pravo ime tj. kom Svetcu je posvećena. Ne verujem da joj je jedino ime ČETNIKUŠA.
    Molim one koji to znaju da mi odgovore

  • (+1) (-0)

    Александар 14.02.2011.
    Мислим да је црква намењена Светим Арханђелима, или можда само једном (Михаило)

  • (+0) (-0)

    tosa43 01.10.2011.
    Hvala Aleksandre.
    Postavio sam sliku:
    http://www.panoramio.com/photo/59877660

  • (+1) (-0)

    jelena 08.10.2011.
    ima li nekog zivog od ujkinih potomaka u bacini,da li neko zna?

  • (+1) (-1)

    djordjevic 24.12.2011.
    ja sam cuvao ujku u bunkeru u stvari moj para deda.

  • (+2) (-0)

    Crkveni odbor- Bovan 27.01.2012.
    Radi potpune informacije obavestavamo Vas da je crkva posvecena Sv. Arhandjelu Garvrilu. Crkva je delimicno obnovljena i u njoj se vrsi bogosluzenje od strane svestenika Mozgovacke parohije oca Dragana.
    Novcana sredstva se i dalje prikupljaju i zavisno od kolicine vrsi se i dalja obnova.
    Sto se tice Ujke on ima zive potomke i crkvu je posetila njegova cerka i unuk koji zive u Skoplju.
    U obnovi crkve najvise ucestvuju mestani sela Bovan, ali su njihove mogucnosti skromne, pomoc daje i Opstina Aleksinac ali je sve to nedovoljno pa molimo i ostale vernike da uzmu ucesce u obnovi ovog velelepnog zdanja!

    S postovanjem ,
    CRKVENI ODBOR BOVAN

  • (+1) (-0)

    milos 23.01.2014.
    e moj miki .....


[ Додај коментар ]