Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Kako grip utiče na organizam: Simptomi i posledice

rss

25.02.2020.

Naučne studije omogućile su ekspertima da otkriju kako grip utiče na organizam. Većina ljudi je u nekom trenutku bolovala od ovog oboljenja i zna da ono nije prijatno. U ovom članku ćete saznati gde se javljaju simptomi slični gripu.

Kako grip utiče na organizam: Simptomi i posledice

Influenca (grip) je virusno oboljenje, koje je takođe i sezonsko. Mnogi su već bolovali od gripa, pa znaju kako on utiče na organizam zahvaljujući ličnom iskustvu. Neki telesni mehanizmi se aktiviraju u borbi protiv infekcije, pa za simptome možemo da krivimo njih.
Klasični simptomi gripa su povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i umor. Kada se oboljenje razvija normalno i bez komplikacija, simptomi prolaze sami i ne izazivaju trajne probleme. Međutim, neki slučajevi gripa su ozbiljniji. Kada virus napadne organizam koji je imunosupresivan (sa oslabljenim imunitetom), usled starosnih ekstrema ili prisustva drugih osnovnih oboljenja, grip može da dovede čak i do smrti.

Takođe, morate da znate da grip nije isto što i prehlada. Prehlada je mnogo blaža, a posledice su minorne i površne. Grip utiče na organizam drukčije, jer je mnogo agresivniji.

Virus gripa ima i društvene posledice. Četiri od deset osoba sa simptomima gripa uzima bolovanje tokom bolesti, a skoro svi oni imaju smanjene sportske i društvene aktivnosti.
Prema različitim anketama, među simptomima koji utiču na pojedince, najdosadniji je osećaj umora. Skoro polovina ljudi koji pate od gripa izjavljuje da period letargije prilično traje. Mada je umor najuočljiviji i najdosadniji simptom, otkrićete da nastaje usled povišene telesne temperature i bolova u mišićima. Glavni krivac je upala tkiva.

Mikroskopski proces gripa

Znakovi i simptomi koji se manifestuju spolja, samo su odraz toga kako grip utiče na organizam na mikroskopskom nivou. Različiti ćelijski mehanizmi objašnjavaju pojavu povišene temperature, glavobolje i mialgija (bolova u mišićima).

Kada virus gripa prodre u organizam, on za replikaciju (umnožavanje) na raspolaganju ima približno osam sati, pre nego što ga imuni sistem ljudskog tela detektuje. Njegova ulazna vrata su disajni putevi, a smešta se u epitelnim ćelijama pluća. Kada prodre u ljudske ćelije, virus kontroliše organele (membranama podeljeni delovi ćelije koji su zaduženi za specifične funkcije) koje stvaraju proteine i primorava ih da rade u njegovu korist. Ukratko, virus iskorišćava resurse domaćina da bi se umnožavao i preživeo. Posledica je da nove kopije virusa traže druge ćelije koje će da inficiraju.
Kada se imuni sistem aktivira da bi se borio protiv virusa gripa, on pokreće nekoliko reakcija. Te reakcije predstavljaju poznate simptome gripa i objašnjavaju kako grip utiče na organizam.

Najpre se aktiviraju bela krvna zrnca (leukociti). Ove ćelije predstavljaju prvu liniju uzastopne aktivacije inflamatornih medijatora: citokina. To su mali hormoni koji prenose poruku imunom sistemu. Njihova misija je da izazovu aktivaciju organa i tkiva da bi što je moguće pre odstranili virus iz organizma.

Imuni sistem zaustavlja bolest, ali i generiše simptome gripa.

Kako grip utiče na organizam – povišena temperatura

Naravno, moramo da govorimo o povišenoj telesnoj temperaturi kada objašnjavamo kako grip utiče na organizam. Bolest izaziva povišenu temperaturu, koja je jedno od njegovih obeležja.

Povišena telesna temperatura se javlja kada hipotalamus* izda naredbu da se podigne temperatura tela. Hipotalamus izdaje ovu naredbu, jer oseća prisustvo supstanci koje se zovu pirogeni. Pirogeni mogu da budu egzogeni, odnosno nastali iz okruženja domaćina i najčešće su mikroorganizmi (bakterije i virusi, na primer) ili endogeni nastali u telu domaćina kao odgovor na infekciju ili upalu (citokini, na primer).
(*Hipotalamus je funkcionalno najvažniji deo međumozga, smešten na bazi mozga u blizini treće moždane komore i iznad hipofizine peteljke preko koje ostvaruje vezu sa hipofizom).
Kada telesna temperatura poraste, bela krvna zrnca postaju delotvornija. Zapravo, povišena temperatura je odbrambeni mehanizam, a ne patološka posledica. Pored toga, pod visokom telesnom temperaturom mikroorganizmi se teže reprodukuju.

Kako grip utiče na organizam – glavobolja

Nije u potpunosti jasno zašto grip izaziva glavobolju. Međutim, razumljivo je da je pojava glavobolje logična kada je telesna temperatura povišena; to nije samo karakteristika gripa.

Citokini se povezuju i sa glavoboljom. Naročito jedan od njih, koji se zove interleukin 1 (IL-1), a koji je inflamatorni citokin, baš kao i interferon (protein koji stvaraju ćelije imunog sistema). Citokini i povišena telesna temperatura dovode do vazodilatacije (širenja krvnih sudova). Krvni sudovi se uvećavaju i protok krvi može da objasni glavobolju sa svojstvenim mehanizmom nalik migrenama.

Kako grip utiče na organizam – bolovi u mišićima

Konačno, mialgija, ili bol u mišićima, takođe je karakteristika gripa. Naučne studije su otkrile genetsko objašnjenje za bolove u mišićima, a ulogu ima i delovanje citokina.
Tokom infekcije organizam povećava izražavanje određenih gena koji pospešuju uništavanje miocita. Miociti su ćelije mišićnog tkiva.

Istovremeno, inflamatorni citokini izazivaju otok mišića da bi mogli da se bore protiv virusa. Upala mišića je bolna i iscrpljuje mišiće, jer su ćelije usredsređene na borbu protiv virusa. Zbog toga osobe obolele od gripa osećaju iscrpljenost.

Zaključak

Već dovoljno znamo o mehanizmima koji objašnjavaju kako grip utiče na organizam, ali postoji još mnogo toga što mora da se istraži. Istina je ta da, kada patite od infekcije, osećate povišenu telesnu temperaturu, glavobolju i bolove u mišićima. Ovi simptomi ukazuju na to da se imuni sistem bori protiv virusa. Istovremeno, vi morate da uradite ono što je do vas da ubrzate proces adekvatnim mirovanjem i pravovremenim traženjem lekarske pomoći.

Komentara: 0


# zdravlje grip
@



 

[ Dodaj komentar ]