Благица је ћерки донирала бубрег: Ни минут нисам чекала када ми је ћерка јавила

Док око 2.000 људи у Србији чека трансплантацију, прошле године је урађен једноцифрен број захвата који спасавају живот. Поред епидемијске ситуације, основни разлог је што родбина тешко пристаје да донира органе својих ближњих. Марина има 36 година и, захваљујући мајци која јој је донирала бубрег добила је шансу за дуг и квалитетан живот после годину дана на дијализи.

Донорка бубрега, Маринина мајка, Благица Ђорђевић каже да није ни минут размишљала када је одлучила да донира бубрег.

"Кад је то јавила, била је здраво дете, кад је јавила, ја сам рекла не знам колико сам ја здрава, да се проверим и одмах јој дајем бубрег", рекла је Благица. Сложена операција трансплантације бубрега изведена је у две сале. Радио је мултидисциплинарни тим са 30 лекара и сестара. И прималац и донорка су у добром су стању.

"Било је тешко док сам била на перитонеалној дијализи, био је замор и све што прати то. Желим да захвалим и честитам тиму са нефрологије, са кардиохирургије и да кажем мами да је пуно волим и хвала јој за још један нови живот", рекла је Марина Станковић из Алексинца. Сада, каже, може да прави планове за будућност. Корак по корак.

"Бубрежна функција је потпуно опорављена, последњи налаз креатинина је 114 и то је референтна вредност за сваку нормалну функцију бубрега", каже доц. др Бранка Митић, директорка Клинике за нефрологију УКЦ Ниш.

После дуже паузе у Нишу су, у условима епидемије, за месец дана урађене две трансплантације. Ово је друга трансплантација ове године у нишком клиничком центру, док је прошле године урађена једна, и то после паузе од годину и по дана због епидемијских ризика. У сва три случаја реч је о живим сродничким трансплантацијама бубрега. Кадаверичних трансплантација, са донора који су доживели мождану смрт, готово да нема, јер родбина и даље ретко даје пристанак, и то је главни разлог за мали број трансплантација.

"Држава је уложила озбиљна средства у програм трансплантације, тако да не зависи ништа од било каквих донација, али уз помоћ донација обезбеђујемо бржу идентификацију оваквих пацијената и можемо избећи упућивање генетског материјала према другим центрима у Србији", каже проф. др Зоран Перишић, директор УКЦ Ниш.

Само на трансплантацију бубрега у Србији чека више од 700 људи.