Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Борба против сиве економије (3)

rss

21.08.2014. Драган Радовић

 

Парадржава… У Србији (у даљем тексту Држава) већи део становника чека да се нешто деси, да се неко други избори да буде боље, да кренемо путем привредног опоравка који ће донети бољи живот. Једна група привредника, део једне бранше, није желела само да чека и кренула је у борбу против нелојалне конкуренције, корупције, рада у сивој зони и одмах је налетела на проблеме.

 

 

Информативни портал www.koreni.rs  преносе у целини писмо једног привредника, које је упутио о томе како он види проблем и где треба усмерити борбу у коју се треба упустити. Писмо је упућено групи његових колега, после једног састанака који су имали.

 

* * * * *

Крајем прошле године представници Владе су констатовали да Држава има преко 700 хиљада запослених службеника на свом платном списку. Структура запослених је шаролика: од службеника са нижом школском спремом, па све до оних са високом школском спремом. Од оволиког броја запослених Држава је дозволила да се паралелно развије, сви можемо да констатујемо за протеклих двадесет година, баш права ПАРАДРЖАВА.

КАКО?

Државни службеници су једноставно постали више парадржавни тако што су полицајци, цариници, разни инспектори, шалтерски радници, службеници разних профила (не знам како да их назовемо) који издају разне дозволе, одобрења, овере, потврде за прелазак преко границе, они који треба да контролишу и одобравају „нешто“, контролори-инспектори, судије, тужиоци, као и сви други хијерархијски и наравно, високо рангирани државни службеници до министара, које срећемо на сваком радном месту у разним установама, управо они који чине стуб Државе искористили су шансу и направили себи бизнис. У ствари, направили су спиралу парадржаве и не дозвољавају да радимо нормално, успоравају нас у сваком погледу.

У „нормалном“ свету Држава преко разних такси, казни, спречавањем нелојалне конкуренције, спречавањем плагијата, стриктним спровођењем закона и сл. пуни буџет и усмерава друштво у ком правцу треба да се развија и даје ветар у крила легалним и прогресивним пословима.

Ови наши параинспектори, параполицајци, парацариници и параслужбеници већи део легалне таксе, казне, принадлежности претворе у своје принадлежности, у своју тарифу и двоструко нас оштете: прво за паратаксу, параказну а друго што су то нова правила за нелегалне послове који могу да се „ипак“ раде и поред забране уз подршку параслужбеника са плаћањем паратарифе. Зато је лако објаснити пропадање Државе уз помоћ великог дела својих радника, од већ поменутих нешто више од 700 хиљада, који су отворили своју радњу у оквиру Државне радње.

Иронија је још већа што тај велики проценат парадржавних радника безобразно прима плату и даље од своје, скоро издахнуле, Државе.

Изношењем претходних ставова мишљења сам да ваш покушај и тренутна акција сузбијања сиве економије и корупције у нашој бранши неће нити успети, нити дуго трајати, ако се парадржава не размонтира.

Решење проблема драги моји пријатељи јесте, а ви то можете да погурате, не као до сада, као што неко другачије мисли да се, ето, само пријављујемо међусобно и тако ће се проблем сиве економије у бранши решити, вец да се уведе систем надзора и контроле. Ми сада тај систем надзора и контроле немамо уопште, злоупотребљен је. Контрола се ради као што је Рудолф Дјулијани, бивши градоначелник Њујојка, пре више од тридесет година урадио: увео је контролу у три нивоа услед огромне корупције и почетка пропадања града. Запослени у нашим контролним органима иако имају звање полицајац, инспектор, цариник или неко друго, не гарантују да ће те службе и функционисати, да ће радити свој посао у складу са законима. Зато је све јаче слабљење разних нституција (МУП, царина, инспкције, судови). Без контроле постају самостални, не поступају по закону и све више раде на своју руку, инсталирају свој закон који им омогуује остваривање интереса што на крају резултира празном државном касом и све горим положајем привредника. Зар није такво стање данас у Држави?

Наравно да сам то видео и обрнуто, у уређеним државама, где нема парадржаве и где службеници раде искључиво у корист своје државе, код њих проблем празне касе не постоји. Не ради се као код нас само по систему пријавите оног у сивој зони, мало се дигне прашина око неких акција и караван прође а гладни „пси“ и даље лају. Код нас се и даље прикрива јавност рада инспектора, полиције, царине….нема надзора, нема извештаја шта раде и све се затвара у стари њихов круг интереса.

На крају се намеће само једино решење, КОНТРОЛА КОНТРОЛЕ КОНТРОЛА! И размонтирање парадржаве и парадржавних органа. Пријатељи, надам се да сам био јасан, било би ми драго да успемо да нешто променимо.

 

 

За www.koreni.rs

Драган Радовић

 

Коментара: 0


# буџет избори Драган Радовић
@



 

[ Додај коментар ]