Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Вонгар (Сретен Божић): Србин којем Абориџини верују

rss

01.03.2012. Биљана Ђоровић, Печат

 

Биљана  Ђоровић

http://www.pecat.co.rs/2012/02/vongar-sreten-bozic-srbin-kojem-aboridzini-veruju/

Живот и дело Сретена Божића (Вонгара), рођеног у Трешњевици код Аранђеловца, исписују једну од најузбудљивијих модерних духовних путања. Божић се, принуђен да напусти СФР Југославију, обрео у Паризу, одакле је, захваљујући пријатељству са Жан Пол Сартром, Симон де Бовоар и Самјуелом Бекетом, успео да у потрази за послом стигне у Аустралију и на камили пређе пустињу Танами… Ово је прича о једном несвакидашњем путовању у модерној историји…

 

Било је ово путовање које је у потпуности одредило ток и смисао живота Барнабира Вонгара: негде на половини  пустиње камила је угинула, а иста судбина се надвила над Божићем  кога је из несвести повратио човек црног лица и коврџаве косе. Када је отворио очи, Божић је помислио: „Нисам знао да је свети Петар црн“. Уследило је чудесно везивање за Aбориџине који су у Аустралији тога времена  једва сматрани за људе. Божић постаје Вонгар („гласник са оног света“) и почиње да широм света проноси истину о страдању Абориџина под немилосрдним убилачким механизмима похлепних белих колонизатора: нуклеарним тестирањима и ископавањима уранијума који је тестиран над Аборџинима, а потом бацан на Србију 1999. године. Б. Вонгар је био ожењен абориџинком Ђумалом са којом је имао двоје деце, које је морао да напусти под притиском власти јер су строго забрањивале  било какву везу са племенима која су настањивала северну Аустралију, па је био принуђен  да се исели у Мелбурн у којем живи и сада.  Неколико година касније отпочела је његова потрага за њима, потрага која траје до данас. Никада их више није видео, нити  је икада сазнао да ли су страдали од циклона Трејси или од затроване воде из билабонга.
Вонгарови чудесни романи и приче  објављивани су у САД-у и Европи много пре него у Аустралији, у којој су били забрањивани и прећутани од стране академских посленика и нападани од стране новинара, све док се више није могло зауставити дејство  истине о страдању народа којем је порекнуто  право на живот, културу и традицију.
Б. Вонгар је добитник бројних награда и признања, међу којима је и најпрестижнија аустралијска награда „Емеритус“ за изузетан допринос аустралијској литератури. За Нуклеарни циклус добио је и награду  „The P.E.N International Award (USA)“ 1986. године. Универзитет у Крагујевцу доделио му је титулу почасног доктора  2009. године, а коначно су и на српском језику почела да се објављују сабрана дела Б. Вонгара.  У едицији „Јасен“ из Београда,  као прва књига Сабраних дела појавила се најпре изванредно узбудљива аутобиографија Б. Вонгара „Дингово легло“, потом  романи  „Раки“ и „Каран“, а планира се појављивање  антрополошких списа посвећених абориџинским митовима  и Папуи Новој Гвинеји, потом романи „Валг“, „Лов на човека“  и последњи роман „Видар“ који ће се  прво појавити на српском језику као крунски доказ да је Б. Вонгар српски писац. Роман ће бити објављен са ауторовим предговором, у којем ће Вонгар објаснити своју припадност српском језику и култури.
Аустралијски писац и режисер Џон Манделберг снимио је 1994. године изванредан документарац о животу и делу Б. Вонгара: „A Double Life. The Life and Times of B.Wongar“, који је између осталих добио и награду Међународног филмског фестивала у Њујорку.


# фестивал
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима