Погрешни васпитни модели: увод у распад породице

 Нацрт закона о правима детета, као и већина савремених закона, се бави решавањем последица . Раде на укидању физичког насиља над децом, у циљу поштовања права детета. 
(Законодавац и људи који се боре да заживе права детета не уочавају да је батина последица „шаргарепе“).

Нико не отклања узроке, због којих је родитељ принуђен да посегне за батином.

Узроци леже у пет "плишаних" , спољашњих, такође ауторитарних васпитних модела, који су савременим родитељима наметнути 90-тих година прошлог века, а које су родитељи потпуно некритички усвојили:

1. Награђивање, позитивно условљавање, као уметање интереса између детета и рада, ствара похлепно дете, које ће вас исцрпљивати непрестаним тражењем овог или оног. Када  похлепно дете претера, условљавајући вас, сигурно ћете посегнути за батином, упркос закону, упркос страху од казне.

2. Модерно кажњавање-блага принуда, као одузимање обећаног, ако се задатак не испуни, ствара напето, агресивно дете, које ће вас излуђивати,дрскошћу према вама, непримереним понашањем у вртићу, у школи, јер је то пут пражњења напетости. У немоћи ћете посегнути за батином, кад-тад.

3. Презаштићивање деце од рада и реда: "Нека сине, мама ће, школа ти је тешка,средићемо ми наставника“.Радећи уместо детета, све што дете може и само да уради, ствара се телесно лењо, несвесно и самовољно дете. Лењост ће родитељ лечити и овим и оним, на крају батина је увек спремна.

4. Вербализам, је најнеморалнији васпитни модел јер тражимо од деце да буду морална у неморалним условима васпитања(неморално је тући и поткупљивати човека 21.века). Реч је о потпуном губитку ауторитета родитеља. Где нема истинског ауторитета ,нема послушности, где нема послушности, има батине.

5. Родитеље нико није научио да треба да контролишу садржаје виртуелне и аудитивне стварности, које њихова деца гутају, имитирају и у пракси их живе.

Када родитељ схвати да је дете постало имитатор најгорих садржаја, да су му ти садржаји једини, прави васпитачи, да породица и породичне вредности ништа не значе детету,да дете сате живота троши играјући агресивне игрице, дангубећи на друштвеним мрежама, проводећи  сате и дане у играоницама, кладионицама,да бежи од школе,да је у лажи ,у криминалу,у проституцији..,родитељ у страху, прво врши огромно вербално, па не тако ретко и физичко насиље.

Батина има два краја

Дакле, узроци леже у „плишаном“насиљу, а батина је само последица.Док није било „плишаних“ батина је била наива, у односу на батину данас.Не заборавити да батина има два краја.
Резултати "плишаног" васпитања, које је двадесет година комбиновано са батином, када дете "претера" су и довели савремену породицу до потпуног моралног и духовног пропадања.

Чињеница је да су родитељи у општој немоћи, годинама посезали за физичким и вербалним кажњавањем, јер није било законом забрањено, али је чињеница да им ни деца нису остајала дужна, вршећи насиље над родитељима, или померајући границе своје слободе уцењујући родитеље.

 Истина је да је све кренуло од "плишаног" насиља родитеља над децом, а деца су узвраћала родитељима реалним или плишаним насиљем.

Насиље из породице се само преносило у вртић, школу, друштво. Сви се баве физичким и вербалним насиљем, не обраћају пажњу на узроке, на "плишано" насиље.

Стручњаци и законодавац овим Нацртом наивно верују да је батина узрок породичног и друштвеног насиља и још наивније мисле,ако њу отклоне, права детета ће бити испоштована,па тиме и насиље смањено.
 

        
Време дресури човека истиче

Нажалост,ако се овај Нацрт преточи у Закон, а да се не укину и КАЗНА И НАГРАДА У ВАСПИТАЊУ, почиње тотално  урушавање породице. ШТАП ИЛИ ШАРГАРЕПА, свеједно, реч је о дресури човека,а где је дресура, ту је насиље.

Као и сви закони и овај могући закон неће моћи да се испоштује, упркос санкцијама над родитељима, наставницима, а све иде до одузимања деце, до измештања деце из породице, увек и једино са најбољом намером да се испоштују права детета.

Родитељи и деца ће бити директне жртве, овог закона, упркос "доброј" намери законодавца, а друштво ће улазити у све дубље проблеме, у све јаче насиље, јер насилно друштво и чине људи погрешно васпитавани у својим породицама.

Нажалост, законодавац није и не треба да буде и педагог. Он само жели поштовање дечијих права. Али армија стручњака мора да упозори законодавца да се проблем не решава укидањем само физичког и вербалног насиља, само забраном батине.

Појачано насиље, које следи, ће се "решавати" новим законима, јачим санкцијама, смиривањем деце лековима и дефинитивном пропашћу савремене породице. Када кажем "породице", мислим на савремену породицу света, па наравно и Србије, јер су узроци проблема свуда исти.Где су шаргарепа и штап,ту је рат.

Да ли постоји решење?

Решење постоји. Настало је у Србији. Реч је о стваралачком васпитању, које укида: позитивно условљавање и благу принуду, укида" плишане ", али укида и батину, укида  узроке и последицу, због којих права детета не могу да заживе. Шаргарепа и штап су узрок и последица, који рађају огромно насиље у савременој породици, школи и друштву.

Савремени стручњаци мора да схвате да је време ауторитарности истекло. А ауторитарно је све чиме споља дресирамо децу, па звало се то штап или шаргарепа, свеједно. Док су штап и шаргарепа , у оптицају, ни од људских права, ни од права детета нема ништа.

Законом о правима детета, дете коначно постаје диктатор породице,а да то није тражило
      
Ако се усвоји Нацрт овог закона, а да се истовремено не забрани и "плишано" и физичко кажњавање савремено дете ће лакше задовољавати потребе своје похлепне, агресивне и лење свести.

Знаће своја права, знаће телефоне на које треба да пријави свог родитеља, знаће закон напамет, али неће знати шта је Љубав,шта је ред,шта су његове обавезе. А без обавеза и без рада сЉубављу нема ни права, нема ни узвраћања Љубави,родитељу.
Можда ће уз нови Закон дете лакше задовољити стање своје похлепне, лење и агресивне свести, можда?! . Једно знам сигурно - неће бити срећније, и биће сваким даном све даље од права детета, од Љубави, основног права, из којег проистичу сва остала права и обавезе.

Љубави у породици неће бити, па ни остварења права детета све док су  штап и шаргарепа помоћници у васпитању.Комбиновани донеће духовну смрт породици.

Упркос страху од санкција,од  законодавца, батина опстаје у свету,опстаће и код нас,нажалост.

Уколико Законом забранимо само батину, она ће бити употребљавана, упркос казнама, и претњама да ће вам одузети чедо, да ће вас новчано казнити.

Када родитељу падне мрак на очи, јер ће „плишано“, анархично дете бити све насилније, родитељ неће гледати где удара.

Ако законодавац укине и шаргарепу и штап, онда и оно, понекад "по гузи", прек поглед,оштрија заповест,неће имати никакве драматичне последице.

Напротив, дете не може и не сме да постане диктатор који заповеда родитељима и наставницима. Дете без шаргарепе и без батине уводимо у свет слободе у којем му помажемо да развије целокупан свој потенцијал, донешен рођењем.

А то је циљ породице 21.века. Долази крај дресури,крај анархији, почиње време "вас-питања", храњења детета Љубављу,долази време мира.
    
Времена за гордост нема!
  
Драги моји стручњаци и законодавци времена за гордост нема,у времену када пуца најважнија карика друштва,породица.

Дошло је време да сви покажемо да ли волимо децу или се формално или интересно боримо да неке европске законе, који ни тамо не функционишу, имплементирамо у нашу суморну стварност.

Дошло је време знања, а знање постоји у Србији.Породице Србије су спремне да знање усвоје,јер мало ко у свету,као  породице Србије воле своја чеда, силно и искрено,чак и онда када их учите да  погрешно васпитавају.

Тај развијени свет,не жели да их баш у свему имитирамо,да баш све преписујемо од њих.Сигурна сам да и сами,у својим васпитним неуспесима,трагају за знањем које има Србија.

Поздрав.

Милица Новковић, аутор "Породичног буквара" и аутор Програма "Васпитањем без казне и без награде до смањења насиља у породици и друштву.“

На Св. Николу 2011