Je suis Змај од Шипова - Србија побеђује

Наиме, коалиција окупљена око великог шамана којем ништа није смешно осим форе на коју је успео да намакне фамозних педесет и нешто одсто гласова (незванично још) владаће суверено овим географским појмом и наредне четири године, мада је и сам најављивао да ће сасвим сигурно изгубити изборе, јер народ не воли оне који раде и ћуте о томе, али их је изборном преваром опозиције ипак добио, а таман се понадао да је с завршио камењем, лопатом, рупама и понорима, али, авај...

Песимисти би рекли да је победа Александра Вучића апсолутни пораз Србије, док за оптимисте, након данашњих избора, контејнер није полупразан већ полупун, и да ће апсолутна доминација човека који је родио сам себе за државу значити што и апсолвентска екскурзија Томислава Никоћа, на коју Драгица није хтела да га пусти због унапред заказаних државничких обавеза- добро зезање!

Не, без шале, СНС је апсолутно заслужио победу јер лажи других нису звучале ни приближно убедљиво као њихове, обећања других нису ни близу нереалних колико његова јесу али звуче као кад Бата Живојиновић прети Штефици Цвек у “Раљама живота”: “Караћу те док ти не дође тетка из Босанске крупе”- моћно; камење којим се опозиција међусобно гађала није ни изблиза плодно колико његово које положено у рупе и заливено сузом темељцем- рађа! Јесте да камен рађа камен, али рађа, а камен по камен ето камена по глави, бешики, бубрегу и желуцу становника.

Немајући кад да слави, с обзирм да је пред њим још једна ноћ коју неће преспавати, упркос лажима оног Лазе Костића који је песмом “Међу јавом и мед сном” покушао да инсинуира како нови- стари премијер понекад и задрема, Александар Вучић је након обављених резултата, налик мисици коју је “изненадила” титула- брузнуо у плач, а потом свечано отворио Александра Вулина који се још поподне заглавио у тоалету страначких просторија и најавио да ће након девет месеци и десет дана трпљења Зоран Бабић коначно олакшати бешику, што ће сасвим сигурно привући још хиљаде инвеститора у Србију и дежурну екипу “Водовода и канализације”, којој се унапред извинио!

Шалу на страну, Србија је гласала како јесте, и заиста више нема никаквог права на приговор савести, лош дан, ПМС, или оно пословично: јеби га?..

Нема сад кукњаве, победио је онај који је успео да убеди народ да је глупљи него што јесте и сад с пуним правом четири године може да упире прстом и пита: “А, ко те је терао да гласаш за мене, ја сам само обећавао, нисам рекао да је нешто од тога и могуће! Онда следећег пута гласај и за Деда Мраза, и њему добра деца пишу писма, а он с уживањем виче оно:”хоу- хоу- хоу- хоу” док га благо гребуцкају кад их користи као двослојни тоалет папир”...

У сваком случају- нека нам је са срећом!

Србија наставља да иде путем који ће је одвести у бољу будућност, тамо где на крају дуге стоји ћуп с благом и двојица финих чика из стационара болнице “Лаза Лазаревић” да покажу где се пут тачно завршава...

Je suis Змај од Шипова - он ће следеће четири године провести у “Паровима” узтри оброка дневно и понеки сношај, а ми?..

Михаило Меденица (Скопље, 21. новембар 1975) је награђивани српски новинар, уредник, политички аналитичар, извештач, сатиричар и сценариста стрипова.

Писао је, између осталог, за листове Глас јавности, Политика, Press, Pressmagazin, а сад за Наше новине, Недељник и сајт Два у један на којем објављује са Стојаном Дрчелићем.