А они једва дочекали

Вељко Лађевац

Што виси капија? Где вам је ограда? Што је цреп крив? 
Докле је ваше? Има ли ишта ваше? 
Што је подрум празан? Што су бурад сува? 
Што је паучина на икони? 
Што није окречено? 
Где ми је слика са заната? Где је очева слика из армије? 
Где вам је кућно дрво? Кад га пре одсекосте? 
Где је чуваркућа? 
Где је љуљашка? 
Ко је затрпао бунар? 
Што хлеб не печете? 
Што се не изувате кад улазите? 
Што вам мишеви трче по тавану?

Што шурујете са онима, да им име не помињем? 
Јесте ли заборавили шта су нам учинили? 
Да идете на гробље не би заборавили! 
Што до касно спавате? 
Како уопште спавате кад сте такви? 
Где вам деца спавају? 
Да л’ вам деца гладна спавају?

Знате ли род бар до трећег колена? 
Знате ли где смо пушке закопали? 
Што се не крстите пре вечере? 
Где је она моја јабука? 
Што сте се омусили и само ћутите? 
Одговарајте!

Али деда, 
ти си јуче умро. 
Врати се и лези. 
Смеје нам се свет.

Вељко Лађевац рођен је 1978. у Пожеги, где је завршио основну и средњу школу.
Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 2006. године.
Живи и ради у Позеги.
Пише песме и тренутно припремам своју прву збирку.
Члан је књижевног удружења Развигор из Пожеге.
Објавио  неколико песама у Књижевним новинама, часопису Свитак и заступљен је у антологији завичајних песника Мера свију ствари, као и у зборницима: Рудничка врела (2011), Гарави сокак (2011) и Вршачка поетска сусретања (2011)
Освојио прву награду на конкурсу за најлепшу љубавну песму, одржаном у Ивањици (2011).
Приказ његове поезије представио је Милијан Деспотовић у свом делу Расветљавања (Свитак, 2010. стр. 71-74)