Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Фама о уљаним шкриљцима: Ода загађењу

rss

15.06.2012. Владимир Адонов, Бизнис и финансије

Све учесталије тврдње у алексиначком крају да се интензивирају активности на експлоатацији уљних шкриљаца дигле су и цене земљишта у том крају. Тамо где се копа у потрази за шкриљцима цена земљишта је скочила између 800 и 1.000 евра по ару. Ископавање шкриљаца је међутим еколошки погубније од класичне експлоатације нафте.

Фама о уљаним шкриљцима: Ода загађењу

Поред чињенице да су залихе најтраженије робе на свету - сирове нафте - све оскудније, актуелна економска криза је додатно приморала нафтне компаније да трагају не само за новим нафтним налазиштима, већ и за новим начинима њене експлоатације. Модерне технологије истовремено су постале адут да се стара прича о алтернативној екпслоатацији нафте и гаса из уљаних шкриљаца и нафтног песка промовише као ново спасоносно решење и доказ да ће се увек наћи нове залихе необновљивих фосилних горива. При том, заговорници овог решења су добацили спасоносни појас и политичарима да у времену тешке економске кризе обећају својим бирачима „куле и градове“ по основу експлоатације локалних налазишта. Уљани шкриљци су постали светски хит, а државе су кренуле да се утркују у проценама сопствених резерви које ће обезбедити не само енергетску сигурност, већ и толико жељене стране инвестиције.

Тако је, на пример, крајем прошле године објављено да Израел, на оно мало територије коју заузима, располаже залихама нафтног шкриљца за производњу чак четири милијарде балера нафте, што би му обезбедило да при данашњој потрошњи о овом енергенту не размишља у наредне четири деценије. Наводна налазишта су удаљена око педесетак километара од Јерусалима, али су такве процене већ оспорили поједини изрелски стручњаци, уз опсаку да све и када би биле тачне, Израел је толико густо насељен да је „таква врста експлоатације равна научној фантастици“ и да не треба заборавити „да је проблем мира у Израелу управо – мањак простора“.

Израел није једина земља у којој су доведене у питање првобитне мегаломанске процене о националним залихама нафтног шкриљца и песка, па су у некима, као на пример у Пољској, морали да ревидирају уговоре са страним компанијама, претежно америчким, које су биле заинтересоване да финансирају експлоатацију. Упоредо су, иако далеко мање медијски пропраћене, почеле да се објављују и упозоравајуће анализе о економским трошковима и еколошкој штети приликом ове врсте експолоатације и производње нафте. Наиме, она је прилично скупа, јер захтева огромне ненасељене површине и велика постројења. При том, експлоатација нафтног шкриљца је изузетно прљава технологија која користи велике количине воде, неопходне за култивацију терена, експлоатацију, а потом рекултивацију како би се експлоатисано подручје вратило у првобитно стање. Према појединим проценама, резерве нафте из нафтног шкриљца износе око 800 милијарди барела, са ценом производње од преко 100 долара по барелу.

Канада против ЕУ

Уљани шкриљци су стене које садрже више од 10 одсто органске материје, керогена (уља). Обично настају у већим језерима, мочварама или плитким деловима великих вода. Под одређеним условима прераде и на одређеној температури, од њих се добијају гас и уље. Уље може директно да се сагорева или да се прерађује у синтетичку нафту која има идентичне карактеристике као и сирова нафта. Шкриљци се прво ваде из земље – било површинским копом или подземним копањем – и онда одвозе на место на коме се врши прерада. Стари начин прераде подразумева разбијање стене на комаде, извлачење керогена и његову прераду процесом хидрогенизације у гориво. Два главна проблема у том процесу су преостала сува маса коју није могуће вратити на место одакле је извађена и загађена вода, настала прерадом керогена, коју је неопходно сместити у посебне базене како би се спречило њено мешање са изворима пијаће воде и плодним земљиштем.

Нов начин целу процедуру обавља на лицу места, где се врши подземно загревање све док из стене не почне да цури нафта. Барел нафте добијене из шкриљаца емитује 1.2 до 1.75 пута више гасова са ефектом стаклене баште, а према неким проценама чак и до осам пута више од барела обичне нафте. Ако се посматра однос уложене и добијене енергије, код нафтних шкриљаца је он 1:1, а за произведен барел нафте се потроши 2-5 барела воде, која по завршетку процеса постаје изузетно отровна. За разлику од шкрљаца, нафтни песак се састоји од песка, битумена, глине и воде. Произведени оплемењени битумен садржи примарни бензин, лагана и тешка плинска уља, који се мешају како би се произвела лагана, нискосумпорна сирова нафта. Свако зрнце нафтног песка је водомочиво, што омогућује одвајање битумена од песка и воде. Међутим, и ова технологија узрокује огромну девастацију јер се залихе нафтног песка налазе тек на дубинама већим од 50 метара.

Највећа експлоатација нафтног песка одвија се у покрајини Алберти у Канади. Реч је о огромним подручјима удаљеним хиљадама километара од насељених места. Канада, иначе трећа земља у свету по резервама нафте (више од 170 милијарди балера), одлучила је да иступи из Кјото протокола у корист експанзије експлоатације нафте на овај начин. Шта више, крајем фебруара ове године запретила је да ће поднети жалбу Светској трговинској организацији (WТО) против Европске уније, ако ова означи нафту добијену из нафтног песка као великог загађивача. Канада је најавила и да ће "истражити сваку могућност која јој стоји на располагању како би одбранила своје интересе, уколико у новој европској директиви о гориву нафта добијена из нафтног песка буде издвојена на дискриминишући, неоснован или ненаучан начин". Канадске нафтне компаније су снажно лобирале у Бриселу против директиве о којој се расправља још од 2008. године. Наиме, упркос бомбастичним најавама, Европљани још нису постигли договор о предлогу да се ова технологија сврста у категорију великих загађивача животне средине. Стога ће морати да га размотре министри заштите животне средине 27 држава чланица који се састају у јуну ове године, пре него што буде прослеђен Европском парламенту. Нацрт директиве треба да одреди количину емисија гасова са ефектом стаклене баште за сваки извор горива, што не би ишло у прилог нафтном песку за чије је искоришћавање потребно много енергије и воде.

Кинеска офанзива

У међувремену, Кина најављује нове планове за куповину налазишта нафтног песка у Канади и широм света, након што је прошле године ушла у преговоре са америчком компанијом “Цхесапеаке Енергy” са циљем да прибави права за бушења нафте и гаса из шкриљаца у америчким државама Колорадо и Вајоминг. Процењена вредност посла је око 570 милиона долара. Истовремено, Кинези финансирају и две трећине трошкова бушења, у износу од 697 милиона долара. Цео пројекат укључује куповину два базена површине 323.749 хектара. Даљим куповинама светских налазишта, кинеска влада покушава да створи појас енергетске безбедности и превазиђе нестабилност у снабдевању која је изазвана компликовањем ситуације између западних земаља и појединих држава богатих нафтом, посебно Ираном. Непосредно пре објаве ЕУ крајем јануара ове године да обуставља куповину нафте од Ирана, Кина је постала власник комплетног пакета акција канадске компаније нафтог песка “Атабаска”, чије налазиште ће, према проценама за три године давати 35.000 барела нафте дневно. “Синопец”, једна од главних нафтних компанија у Кини, добила је приступ експлоатацији нафте и на територији САД, пошто је за 2,5 милијарде долара купила трећину компаније “Девон Енерџи”. Овим послом Кина је, истовремено, обезбедила приступ најновијим технологијама експлоатације нафте.

Истовремено, “Ројал дач шел” је са кинеском државном енергетском компанијом „ЦНПЦ“ потписао уговор о експлоатацији гасних шкриљаца у Кини, чија су налазишта и залихе у каменим наслагама међу најавећима у свету. Аналитичари наводе да Кина споро развија ову индустријску грану због недостатка техничке стручности. “Шел” ће у овом пројекту употребити своју савремену технологију, оперативну стручност и глобално искуство како би заједно са „ЦНПЦ“ развио ресурсе гасних шкриљаца. Већина залиха кинеских гасних шкриљаца налази се у басенима Сечуан и Тарим. Кина је прошле године први пут организовала аукцију за продају блокова са гасним шкриљцима, а у посао се укључило шест локалних компанија. Међу страним фирмама које су потписале уговоре о експлоатацији гасних шкриљаца у Кини су “Бритиш петролеум”, “Шеврон” и француски “Тотал”. Кинези планирају започињање производње гаса из шкриљаца 2015. године са намером да до 2020. покрију 8 до 12 одсто својих потреба за овим енергентом из поменутих басена.

Бугари се предомислили

На основу процењених резерви надокнадивог гаса из шкриљаца, Кина се сврстава одмах иза Сједињених Држава, чија је Управа за енергију недавно најавила “златну епоху гаса” захваљујући његовој експлоатацији из тешко пробојних геолошких формација, пре свега из шкриљаца. Међународна агенција за енергију процењује да САД располажу са 860 хиљада милијарди кубних стопа “технички надокнадивог” гаса насупрот 237 милијарди за сада утврђених резерви. Ако је ова процена тачна, само гас из шкриљаца обезбедиће Сједињеним Државама резерве гаса за наредних 40 година према садашњој стопи потрошње. Према истраживањима које је поменута агенција спровела прошле године, тражња за природним гасом у свету ће расти највероватније по стопи од 2 одсто годишње између 2009. и 2035. године. Чак и према опрезнијем сценарију, тражња ће расти 1.7 одсто годишње или 55 процената у наведеном периоду. То значи да ће гас све више бити коришћен као замена за остале изворе грејања, пре свега електричну енергију, мазут и угаљ.

То, међутим, не оспорава основаност питања да ли је гас из шкриљаца корисна трансформација како тврде његови поборници? Проблематични аспект ове нове технологије, као и у случају добијања нафте из уљаних шкриљаца је њен погубан утицај на животну средину. Критичари истичу да „хоризонтално ломњење изискује огромне количине воде и коришћење разлочитих хемикалија опасних по околину и људско здравље“. Прецизније, свако степенасто окно изискује између 2 и 4 милиона галона воде (галон = 3.78 литара) и између 15 и 60 хиљада галона хемикалија. Такође, потребно је обезбедити цистерне како би се ускладиштила вода препуна хемикалија која се враћа у ископане рупе након ломљења шкриљаца.

То је и главни разлог што је један од наших суседа – Бугарска, преиначила своју одлуку из јуна прошле године да изда дозволу „Шеврону“ за истраживања у северосточном делу земље, за који се процењује да располаже резервама шкриљног гаса од билион кубних метара. Првобитним плановима предвиђало се да америчка компанија изради петогодишњи пројекат, вредан око 50 милиона евра и инвестира бар четири милиона евра у заштиту животне средине. Међутим, како је то подручје истовремено и највећа житница Бугараске, након масовних протеста широм земље, бугарска влада је у јануару ове године преиначила одлуку - оставивши америчком нафтном гиганту право да испитује потенцијална нова налазишта нафте и гаса, али му је забранила да експлоатише гас из уљаних шкриљаца користећи технологију екстракције, односно хидрауличног ломљења.


http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.739/fama-o-uljanim-skriljcima-oda-zagadjenju.html

Коментара: 1


# шкриљци
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    Nataly 10.03.2017.
    Ovu prljavu tehnologiji ne treba dozvoliti u Srbiji!


[ Додај коментар ]