Научници у паници: Шкриљци разарају планету
07.08.2014. Курир
Хемикалије које настају у процесу вађења нафте из шкриљаца су канцерогене и радиоактивне, а велике компаније крију информације о томе

Вађење нафте из уљних шкриљаца изузетно је опасно по животну средину и требало би га зауставити док се не утврди какве све опасности прерада шкриљаца носи са собом, показало је истраживање осморо научника из различитих земаља света.
- Проучавали смо вађење нафте из шкриљаца у Британској Колумбији, где се све више експлоатишу ови рудни материјали, и могли смо да видимо драстичан утицај развоја инфраструктуре на екосистем. Ипак, тешко је претпоставити колико ће експлоатација шкриљаца утицати на животну средину у наредних 30 година, када ће вађење нафте из ових рудних материјала доживети процват - каже Виорел Попеску, истраживач с Универзитета у Букурешту и један од научника чије је истраживање објављено у часопису Frontiers in Ecology and the Environment.
Утицај гасова
Истраживање је показало да нагомилани утицај гасова насталих у овом процесу може бити веома опасан по биљни и животињски свет.
- Ако помислите на пејзаж као на сликарско платно, у почетку неколико платформи, путева и цевовода насталих ради експлоатације шкриљаца делује небитно, јер платно још није нарушено. Али како се та инфраструктура повећава, све је више оштећења природе и животни простор постаје све загађенији. У ком тренутку платно почиње да се распада? И које су еколошке последице по осетљиве и већ угрожене животињске врсте? - пита се Виорел Попеску.
Засад не постоје поуздане информације о могућим акцидентима на местима експлоатације, одлагању отпадних вода и јаловине, а аутори истраживања упозоравају да и велике компаније које се баве овим послом крију све податке о токсинима и опасним хемикалијама, као и њиховом складиштењу. Ово посебно забрињава јер многе од тих хемикалија могу бити канцерогене и радиоактивне.
Прво о последицама
- Нужно је да прво размислимо о последицама, па да тек онда повећамо ниво експлоатације - каже Морин Рајан, истраживач с Универзитета у Вашингтону.
Производња нафте из шкриљаца у САД повећана је 700 одсто од 2007. године, а о овој експлоатацији се све више говори и у нашој земљи. Како су медији већ писали, Србија је једна од најбогатијих кад је реч о резервама уљних шкриљаца, а за експлоатацију су најбољи они у Алексинцу.
Опасности
- Контаминирају се резерве подземних и надземних вода
- Ствара се велика количина штетних гасова, међу којима су бензен и толуен
- Загађује се земљиште и угрожавају биљне и животињске врсте
- Не зна се шта се дешава с отпадним водама
О уљним шкриљцима
- Угљоводоници из шкриљаца или уљни шкриљци су рудни материјали богати нафтом
- За уљне шкриљце се зна дуго, али због јефтине нафте раније нису коришћени
- У Србији их има у 24 басена
- Највише их има на подручју Алексинца, али се налазе и на подручју Врања, Ваљева, Крушевца, Бабушнице, Ниша, Западне Мораве...
- О „алексиначкој нафти“ размишљало се још 1954, кад је постојала компанија за истраживање уљних шкриљаца, а озбиљнија истраживања рађена су и 1986. године
- На три лежишта алексиначког басена налази се близу две милијарде тона уљних шкриљаца, од којих би се могло добити 150 до 200 милиона тона синтетичке нафте
# уљни шкриљци нафта шкриљци
@
Tweet
[ Додај коментар ]
Најновије вести

- Синиша добио од радника Ауто
- Милош Мирковић
- Нишвил у Србији
- Молитвени доручак
- Примедбе на квалитет радова на мосту
- Додела похвала и признања
- О судбини Нишвила
- Смиљана Јанковић Пешић (1937-2023)
- Додела постхумног признања
- Београдски синдикат у Нишу!
Најновији огласи

- ХИТНО потребна кућа/стан за одржавање и становање
- PLASTICNA AMBALAZA SRBIJA
- Plac na prodaju
- Valjak za peglanje Boš
- Alat za ispravljanje limarije vakumom
Највише ...
- читања
- коментара
- Виолисткиња Марина Живковић
- Ћерента подигао маузолеј
- Гордана Живановић (1957 - 2023)
- Без дочека у Житковцу
- Донација компаније Магна
- Ко први до крста, крст његов
Dishi68 07.08.2014.
Чисто да се зна, Србија има залихе угља само за наредних 30 година.