Evropi: Pred zločinom se ne sme ćutati!

4. avgusta 1995. u pet sati Hrvatska je otpočela opšti napad na Republiku Srpsku Krajinu (RSK) sa više od 138. 500 pripadnika Hrvatskih oružanih snaga, privatnih zapadnih vojski i stranih plaćenika. Suprostavile su im se Srpske snage sa oko 31. 000 vojnika što je bilo nedovoljno. 

5. avgusta 1995. počelo je granatiranje Knina, u kome je živelo 87% Srba, da bi ga oko podneva zauzeli. 

6. avgusta 1995. hrvatske snage su se spojile s` tzv. "Hrvatskim vijećem odbrane" (vojska bosanskih hrvata) i Petim korpusom vojske Alije Izetbegovića na granici sa BiH. 

7. avgusta 1995. u 18 sati hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak objavljuje da je akcija završena sa "vojnog aspekta". 

Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) nije mogla da uđe u rat, zbog zabrane UN i pruži zaštitu svom narodu. Povodom ovog zločina nisu se oglašavale ni Savet bezbednosti ni UN. Nisu reagovale i ako je RSK bila pod njihovom zaštitom.

Tadašnji Američki ambasador Piter Gelbrajt je na jednom od ustaških tenkova ušao u "osvojene gradove" i slikao se, što znači da je napad bio podpomognut NATO snagama i da je odobren od strane Amerike. Razoreno je na hiljade škola, bolnica, fabrika, kuća i stambenih objekata. 

Nakon ovog zločina RSK, koja se prostirala na 22% teritorije Hrvatske, više nije postojala. Nestalo je i poginulo više od 2.000 Srba, a proterano više od 250.000 što je predstavljalo po mnogo čemu jedinstven genocid posle drugog Svetskog rata u Evropi. 

Srbija žali za svojim sunarodnicima koji su u ovoj akciji ubijeni ili trajno proterani, sa svojih ognjišta na kojima su živeli više od pet vekova. 

Zato treba obeležiti 4. i 5. avgust kao Dan sećanja na stradanje, progon i pogrom Srba iz RSK. To je istorijska istina, a bez istine nema pomirenja, ni dobrosusedskih odnosa. Srpski narod treba da podigne glavu, da poštuje svoje i razume tuđe žrtve. 

DO POBEDE!