Европи: Пред злочином се не сме ћутати!

4. августа 1995. у пет сати Хрватска је отпочела општи напад на Републику Српску Крајину (РСК) са више од 138. 500 припадника Хрватских оружаних снага, приватних западних војски и страних плаћеника. Супроставиле су им се Српске снаге са око 31. 000 војника што је било недовољно. 

5. августа 1995. почело је гранатирање Книна, у коме је живело 87% Срба, да би га око поднева заузели. 

6. августа 1995. хрватске снаге су се спојиле с` тзв. "Хрватским вијећем одбране" (војска босанских хрвата) и Петим корпусом војске Алије Изетбеговића на граници са БиХ. 

7. августа 1995. у 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објављује да је акција завршена са "војног аспекта". 

Савезна Република Југославија (СРЈ) није могла да уђе у рат, због забране УН и пружи заштиту свом народу. Поводом овог злочина нису се оглашавале ни Савет безбедности ни УН. Нису реаговале и ако је РСК била под њиховом заштитом.

Тадашњи Амерички амбасадор Питер Гелбрајт је на једном од усташких тенкова ушао у "освојене градове" и сликао се, што значи да је напад био подпомогнут НАТО снагама и да је одобрен од стране Америке. Разорено је на хиљаде школа, болница, фабрика, кућа и стамбених објеката. 

Након овог злочина РСК, која се простирала на 22% територије Хрватске, више није постојала. Нестало је и погинуло више од 2.000 Срба, а протерано више од 250.000 што је представљало по много чему јединствен геноцид после другог Светског рата у Европи. 

Србија жали за својим сународницима који су у овој акцији убијени или трајно протерани, са својих огњишта на којима су живели више од пет векова. 

Зато треба обележити 4. и 5. август као Дан сећања на страдање, прогон и погром Срба из РСК. То је историјска истина, а без истине нема помирења, ни добросуседских односа. Српски народ треба да подигне главу, да поштује своје и разуме туђе жртве. 

ДО ПОБЕДЕ!