Osvrt: U iščekivanju izbora VI

Kome je ovde dobro? Penzionerima, najpre. Penzije u Srbiji nikad nisu bile veće. Lično sam čuo u tv dnevniku. Izjavio premijer! Dakle, oni zlonamerni koji ističu da dve trećine penzionera u Srbiji primaju penzije manje od dvesta evra, i po tome smatraju da je to jad i beda, nisu u pravu. Odgovorno tvrdim da penzije u vreme Josipa Broza nisu bile dvesta evra. Mnogi u Srbiji misle da se u vreme tog Broza lepo živelo. Nisam od takvih, ali ponavljam, možda su realno penzije u ono vreme bile veće nego danas, moglo je više materijalnih dobara da se kupi, da se plati više usluga, najprostije od penzije se moglo živeti. Ipak, u vreme Broza niko nije imao penziju od dvesta evra. Ni sto, pa ni manje od sto evra, ako ćemo pravo!

Kratkotrajna vladavina Anta Markovića bila je period najlagodnijeg života na prostoru bivše Jugoslavije. Za jednu „črvenu“ od Bugara, Rusa ili Poljaka na svakoj gradskoj ili seoskoj pijaci, neretko i u vlastitom domu, moglo je da se kupi mnoštvo električnih  aparata i kućnih potrepština. Pa ni tada, u ono srećno vreme, iz današnje perspektive vreme izobilja, nijedan penzioner nije primao sto ili više evra penzije. Penzije su bile oko 600 DM, u dinarskoj protivvrednosti!

Seljacima, takođe, cvetaju ruže. Jeste da su im smanjene dotacije države po hektaru zemljišnih useva za tri puta. Od 12.000 hiljada na četiri hiljade dinara po hektaru! Malo li je? Približno 33 evra. Manje višestruko nego u Evropi, koja nema alternativu, ali mi ubrzano stižemo Evropu. I nije svuda u Evropi isto. Seljacima na Grenlandu, u Laponiji, Azerbejdžanu ništa bolje nije. Nemojmo uvek da se hvatamo za Nemačku, Švedsku ili Holandiju. Evropu čine i pomenuti Azerbejdžan, Moldavija, Gruzija. Odavno se po standardu ne merimo više s Albanijom, Makedonijom ili Crnom Gorom, međutim nisu samo ove ekonomske velesile Evropa. Zasad smo ravnopravni s onim drugim evropskim takmacima!

Zdravstvo, prosveta, vojska, službe bezbednosti, državna uprava, sve to funkcioniše u najboljem redu. Ima, naravno, i u tim službama nezadovoljnih. Kočničara napretka. No, to je šačica. Malobrojni su to. Ogromna većina mukotrpno radi i stvara da imamo upravo ovo što imamo! Ponavljam: malo li je?

Ne treba zaboraviti ni ugled koji uživamo u svetu. Nekad smo bili garant mira na Balkanu, faktor stabilnosti, a šta smo danas, nisam siguran. Verovatno egzotika! Zemlja jeftine radne snage. Odani prijatelj Evropske unije. Mi njima prijatelji, oni nama poglavlja. Tu je i Zajednica srpskih opština na severu Kosova. Samo što nije zaživela. Pa onda prijateljske veze s bratskim državama poput Hrvatske, Federacije BiH, s Crnom Gorom, takođe. Ne zna se u kojoj se od ovih država Srbin lepše i komotnije oseća. I kao turista, to jest posetilac, a tek ako kao Srbin živi tamo!

Glasači na predstojećim izborima morali bi da uvaže sve uspehe onih stranaka koje su doprinele ovom blagostanju. I da ih nagrade svojim glasom. Isto tako bi trebalo uvažiti bratske odnose jedne od srpskih koalicija koje održavaju s Ruskom federacijom. Rusija se uvek ponela prijateljski, bratski i zaštitnički prema svojoj miloj Srbiji. To najbolje, izgleda, razumeju socijalisti i jedinstveni Srbi. Lideri ove koalicije neprekidno ponavljaju odanost Rusiji, visoko cene rusku pomoć, čak se na promocijama svojim pristalicama obrate i na ruskom jeziku. A nedavno, pre samo nedelju-dve baš ti verni ruski saveznici u Skupštini Srbije podržali su sporazum Srbije s Nato paktom. Sporazum o saradnji, kako se to eufemistički prikazuje u nezavisnim medijima!

Inače stranke u predizbornoj kampanji sete se svakoga ko im može doneti glas. Tada naročito poraste briga o penzionerima, o starim i iznemoglim licima, invalidima, naročito. Sete se stranački prvaci nezaposlenih, ali i onih zaposlenih. Posećuju seoska domaćinstva, škole i univerzitete, mada nerado, vrtiće, fabričke  hale. Ne znam zašto ne posećuju sportske manifestacije? Koja je to lepota kada se pojavi stranački prvak, ili aktuelni ministar, premijer ili čak i predsednik države na fudbalskoj, košarkaškoj ili utakmici u vaterpolu!  Narod ga dočeka s oduševljenjem i bez televizijske šminke i doterivanja najdirektnije čuje šta taj isti narod misli o njemu. Nisu čudni samo putevi Gospodnji. Putevi političara takođe nisu potpuno razumljivi!

Miodrag Tasić