Maksi Ko nema veze sa ukradenim šinama

Železnice Srbije su pokrenule kontrolu zajedno sa MUP-om, jer su imale informacije da deo šina biva nelegalno prodavan duž otpada širom Srbije.

U zvaničnoj vesti koju su Železnice objavile zajedno sa agencijom Beta naveli su da je 400 tona tih šina nađeno u Donjem Adrovcu, gde se nalazi stovarište sekundarnog otpada firme Maksi Ko iz Aleksinca. I sajt AleksinacNet je zvanično preneo tu vest, kao što u originalu prenosimo i sve druge agencijske vesti Tanjuga, Bete i Foneta, u kojima se spominje Aleksinac.

Naime, pretraživači vesti su tako podešeni da detektuju sve vesti na internetu u kojima se spominje Aleksinac. Tako smo i preneli ovu vest, bez želje da ikome naudimo, a ponajmanje ljudima iz firme Maksi Ko.

Nakon detaljne kontrole sektora za privredni kriminal, zapisnički je utvrđeno da je svih 400 tona šina u Donjem Adrovcu potpuno legalno otkupljeno sa svom pratećom dokumentacijom. Na ovaj način želimo da ukažemo da je vest koju je objavila Beta dovela u zabludu i naše čitaoce, te smo želeli ovim tekstom da javnost obavestimo i prenesemo istinu koja glasi da firma Maksi Ko nema nikakve veze sa ukradenim šinama Železnica Srbije.

Na samom kraju želim da iznesem i svoj lični stav, dovodeći sebe u poziciju da me neko proglasi laskavcem.

Smatram da je firma MaksiKo firma koju svaka lokalna samouprava treba da neguje, evo i zašto.

Od poreza koje plaćaju privatne firme primam platu, kao i svi ostali zaposleni u budžetskim firmama.

Koliko su uspešne lokalne privatne firme tolika će stopa smanjenja nezaposlenosti i biti, jer firme budžetaši ne mogu da prime ovoliko nezaposlenih. To može samo realan privatni sektor. I na kraju, dobro znam da je Maksi Ko donirao toliko novca kako za lečenje bolesnih, izdavanje knjiga, pa do sportskih ekipa u opštini, da je za taj novac sigurno mogao da kupi dva manja stana u Aleksincu.