Макси Ко нема везе са украденим шинама

Железнице Србије су покренуле контролу заједно са МУП-ом, јер су имале информације да део шина бива нелегално продаван дуж отпада широм Србије.

У званичној вести коју су Железнице објавиле заједно са агенцијом Бета навели су да је 400 тона тих шина нађено у Доњем Адровцу, где се налази стовариште секундарног отпада фирме Макси Ко из Алексинца. И сајт АлексинацНет је званично пренео ту вест, као што у оригиналу преносимо и све друге агенцијске вести Танјуга, Бете и Фонета, у којима се спомиње Алексинац.

Наиме, претраживачи вести су тако подешени да детектују све вести на интернету у којима се спомиње Алексинац. Тако смо и пренели ову вест, без жеље да икоме наудимо, а понајмање људима из фирме Макси Ко.

Након детаљне контроле сектора за привредни криминал, записнички је утврђено да је свих 400 тона шина у Доњем Адровцу потпуно легално откупљено са свом пратећом документацијом. На овај начин желимо да укажемо да је вест коју је објавила Бета довела у заблуду и наше читаоце, те смо желели овим текстом да јавност обавестимо и пренесемо истину која гласи да фирма Макси Ко нема никакве везе са украденим шинама Железница Србије.

На самом крају желим да изнесем и свој лични став, доводећи себе у позицију да ме неко прогласи ласкавцем.

Сматрам да је фирма МаксиКо фирма коју свака локална самоуправа треба да негује, ево и зашто.

Од пореза које плаћају приватне фирме примам плату, као и сви остали запослени у буџетским фирмама.

Колико су успешне локалне приватне фирме толика ће стопа смањења незапослености и бити, јер фирме буџеташи не могу да приме оволико незапослених. То може само реалан приватни сектор. И на крају, добро знам да је Макси Ко донирао толико новца како за лечење болесних, издавање књига, па до спортских екипа у општини, да је за тај новац сигурно могао да купи два мања стана у Алексинцу.