Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Kolumna Miodraga Tasića: Summa summarum – 2020.

rss

31.12.2020.

Polako ali sigurno ističe i turobna 2020. godina. Nekima se ovih nekoliko dana do „Srećne Nove 2021.“ oteglo kao gladna godina. Nikako da već jednom vidimo kraj ovoj mučnoj, koronarnoj godini. Kao da će naredna biti nešto bolja. I što se tiče Kovida 19, ali i uopšte.

Foto: Karolina Grabowska / Pexels

Ipak, na kraju svake kalendarske godine svode se bilansi. Šta smo postigli? Šta nismo ostvarili? Koliko smo bili uspešni? Koliko smo, pak, bili neuspešni, u čemu smo podbacili, o tome ćemo uzgred. I tako neuspesi i promašaji nisu zavisili od nas samih. Kriv je Kovid, suša ili poplave, kako već, sneg, mraz, strani faktor, i najviše Đilas i kompanija. Da nije ovakve opozicije, koja sabotira svaki pokušaj vlasti ka naprednoj i svetloj budućnosti, gde bi nam kraj bio? Ili smo već došli do kraja? Mislim kao ekonomski tigar u regionu! Ali, i šire!

Svakako da je uspeh privredni rast Srbije. Najveći u regionu. Drugi, valjda, u Evropi? U svetu, opet negde pri vrhu. Koliko je dobro i slepcima je jasno. Mada, „ako je i slepcima ovde sve jasno, zašto se o tome ćuti?“ Privreda ojačala do te mere da smo, ponavljam, ekonomski tigar. Nije kao što zlobnici tvrde da smo poput crkvenog miša!

Otvaraju se novi pogoni, grade putevi, brze pruge, aerodromi... Pa imamo sve ovo što imamo! Doduše, nije zaživeo pogon Mercedesa u Srbiji. Nismo izvezli svinjske papke i svinjske glave u Kinu. To se i dalje baca u Srbiji! Nisu ni Kinezi podigli fabrike letećih automobila i autobusa kod nas. Ne može baš sve. Zato su izgrađeni poljski nužnici u Jagodini. Sada seljaci mogu normalno kao ljudi da se olakšaju u njivi. Malo okopava kukuruz, a ono ga poteralo. Ne mora više da se krije oko drveta. Uđe ko gospodin u nužnik i obavi posao do kraja. Potom opere ruke, i onako olakšan i rasterećen nastavi do mile volje s okopavanjem kukuruza. Čudi me samo što ova avangardna i po svemu napredna ideja nije zaživela i u ostatku Srbije? Tako da širom Srbije seljaci, ali i „gospoda“ po gradovima i dalje seru iza stambenih zgrada, po ulazima istih, po parkovima, pored reke... Činjenica je da se mnogo sere u Srbiji!

Kao najveći uspeh u 2020. godini mogu se smatrati uspešno sprovedeni demokratski izbori. Posle demokratskih izbora dugo se čekalo na nove poslanike u Skupštini Srbije, a čekalo se isto tako dugo na novu Vladu Srbije. Čekali smo, čekali i dočekali! Ko ima dobar stomak i živce kao konopce može da prati zasedanja Skupštine. Blistaju novopostavljeni mlađani poslanici. Svojim nadahnutim izlaganjima i čitanjem napisanog oduševljavaju deo naroda u Srbiji. Reklo bi se po takvim mladim snagama da Srbija ne treba da brine za svoju budućnost, premda su glasači istih i vatreni podržavaoci u godinama iznad 65!

Ipak, godinu na izmaku obeležila je korona, ili Kovid 19. Kako vam drago. Nismo jedini koju je ova pošast pogodila. Ceo svet se bori protiv pandemije. Neko uspešnije, drugi manje, tek svima se život promenio iz osnova. Zatvoreni smo u četiri zida. Državljani Srbije i bukvalno su bili u takvom položaju. Proredile se posete prijatelja i rodbine, ugostiteljski objekti zvrje prazni, zamro kulturni život. Krsna slava se proslavlja u krugu porodice. Bolnice prenatrpane. Najupućeniji i najodgovorniji po pitanju korone često mogu jedino da zaplaše ionako prestrašene građane. Umesto da ohrabre i posavetuju šta činiti. Narod se dovija kako zna i ume. Beli luk, rakija komovica, antibiotici i moli se Bogu da te ne zakači. Jeste da se država uspešno bori protiv korone, ali bolje ne iskušavati. A borba će potrajati. Borba neprestana!

Svakako smo na dobrom putu. Istina, put u Evropu nema alternativu, samo je malo zakočen saobraćaj ka Evropi. Famozna poglavlja o pristupanju Evropskoj uniji ove godine nisu otvarana. Nijedno. Zato ćemo se već naredne godine okrenuti južnije. Gradićemo auto-put mira; Niš-Priština-Drač. To je od nasušne potrebe Srbiji. U Albaniju već možemo s ličnom kartom. Kada se izgradi pomenuti auto-put, gde li će nam biti kraj. Mada se kraj nazire. Braća Albanci svojataju ne samo Kosovo (i Metohiju), već i Bujanovac, Preševo i Medveđu, a jedan od skoro traži spomenik Skender-begu u Nišu! Kao, Niš je albanski grad!

U Srbiji ništa novo. Tu i tamo migranti pokradu nekog srpskog domaćina, izbodu nekog našeg mladića, nateraju radnicu u migrantskom kolektivnom centru, Srpkinju, da ljubi posteljinu na kojoj oni klanjaju! Borba neprestana protiv mafije doživljava ekspanziju. Retoričku. Demokratija cveta, kao napred pominjana privreda i već slavni BDP. Sve teče, sve se menja – reče filozof, ali kod nas izgleda da je sve isto. Godinama, decenijama. Barem poslednjih trideset godina.

No, ako hoćemo da budemo pošteni, najvažnije je preživeti ova teška vremena. Svi oni koji budu dočekali Novu 2021. godinu samo zbog toga moraju biti zadovoljni. S obzirom u kakvom vremenu živimo, kao i na okolnost gde živimo, samo to što smo preživeli još jednu godinu, dovoljan je razlog za sreću. Malo li je?

Miodrag Tasić

Komentara: 0


# Dragan Đilas Miodrag Tasić izbori Nova godina migranti koronavirus
@



 

[ Dodaj komentar ]


{lg_push_subscription_title}

{lg_push_subscription_text}