Kolumna Marije Ilić: Deca, od dece, deci, decu, deco, sa decom, o deci

Pa... ostaće nam pregršt lepih fotografija na kojima deca svesno ili nesvesno poziraju i... ostaće nam stvarnost. A u stvarnosti... deca će ponovo biti zaboravljena do narednog oktobra. Hajde da budemo pošteni: A šta smo mi to konkretno uradili za decu ove nedelje? Ili, da li smo im obezbedili sve ono što je jednom detetu potrebno? Izgleda da nismo. Ima dece koja neće imati šta da obuju kada počnu kiše. Ima dece koja neće imati ni šta da obuku. I one koja će češće biti gladna nego sita. I što je najgore, ima dece koja neće imati ničiju ljubav, podršku, razumevanje. Mimo ovih pet dana, neka će deca rešavati dečje probleme, a neka će biti prinuđena da silom odrastu. Neka deca će biti zlostavljana, neka druga zanemarena. Neka deca i dalje neće moći na lečenje...

Deci ne treba da znaju dečja prava. Onoj, koja su imala sreće, ništa ne fali da bi se na ta prava pozivala. Onoj manje srećnoj, ta prava ništa neće značiti i da se pozovu na njih. Ono što deci treba jeste da svi mi, pojedinci i država poštujemo ta dečja prava svojim delima. Ne treba nam zato ni ovoliko pompe ni reklama, već bi trebalo da nam to bude nešto uobičajeno i normalno. Ne treba nam neka propisana nedelja za to, a ni dan. I nema tu: moja, tvoja, njihova, naša deca. Sve dece, svakoga dana. Poštovanje tih dečjih prava bilo bi svakako besmisleno ako decu ne savetujemo i ukažemo im da imaju i obaveze: prema sebi, prema drugarima, prema roditeljima, prema onima koji ih obrazuju, prema živoj i neživoj prirodi.  

Sve je ovo bila jedna lepa predstava, a kada se zavesa spusti i scenom zavlada mrak, deca se najteže uoče. Ne zato što su rastom mala, već zato što im mi, kao društvo, verovatno nismo dorasli. Deca ne zavise od nas. Mi smo ti čiji opstanak u svakom smislu zavisi od dece. Deca su svemoćna, iako su nemoćna. Onako kako posejemo, tako ćemo žnjeti, a ako ne posejemo nići će sve sam korov.

Dečja nedelja je, priznaćete, ipak malo vremena da se posveti pažnja nekome kome pripada budućnost. Deca nisu ukras sveta, deci pripada sve(t). Zato, setimo ih se češće i svrsishodnije. Možda oni nemaju pravo glasa, ali ima nas koji uvek glasamo za njih.