Kolumna Dragana Vesića: Mejnstrim nema alternativu

Dele nas kilometri, ali oni ništa ne znače kada su ljudi po duhu bliski. Uglavnom parodiram fejsbuk. Mrzim ga, nervira ne.

Znam šta donosi lajkove, ali objavljujem ono što me interesuje (namerno jer parodiram) i što mislim bez obzira što se moje mišljenje ne podudara sa mišljenjem većine: većina nameće, osuđuje drugačije mišljenje, ne iznosi svoje jer ga nema niti ga želi da ne bi štrrčala i tako kvarila banalnost prosečnog - to Niče zove "princip stada".

Koga u novim medijima - koji su za zabavu kako mnogi misle, a misle pogrešno jer nisu edukovani za društvene mreže - zanima, pored prizemnog humora, duhovitost, stav, intelektualni, moralni... Ovde stanuje mimikrija, a ne autentičnost (uz male izuzetke), što je i logično jer je svet društvenih mreža, po definiciji, virtuelan, a stvarnost je negde drugde ako uopšte postoji. U 90 posto slučajeva, Fejsbuk, Instagram posebno, su za široke narodne mase, Tviter za snobove i nabeđenu elitu  - koja takođe ne misli nego horski sledi neku drugu tzv elitu, nekakvu sterilnu alternativu kojoj je jedino, kao i na drugim socijalnim mrežama, jedini smisao i cilj broj pratilaca hrana za ego: to im je zajedničko i suštinski su isti, a takvi ništa ne žele da menjaju.

Masa, bilo koji kolektivitet, voli ono što je površno, što je trenutno u modi ma koliko bilo glupo. Dakle, masa ne misli nego sledi idiote. Ne kažem da Fejsbuk, npr, treba da bude klub dokonih intelektulnih mediokriteta sa dosadnim hermetičnim statusima koji su tu da prikriju intelektualnu impotenciju nego kažem da ne mora da bude ovoliko prizeman, ali neka bude - glupost je opšti trend, mejnstrim. Alternativa ni u životu ni na internetu, u digitalnoj postmodernoj totalitarnoj epohi, ionako ne postoji.

Zapravo postoji, ali lažna.