Kolumna Miodraga Tasića: Još jedni prođoše izbori

Onda protekli izbori i nisu bili najpošteniji i najdemokratskiji do sada. Jer ako su pošteni, što bi se ponavljali negde pa makar bilo to ponavljanje u metropolama tipa Babušnice i Bele Palanke? Nešto je trulo i u državi Srbiji. Nije samo Danska trula. Mada bih ja kao neupućeni posmatrač poželeo da smo truli poput Danske. I da imamo bar delić danske demokratije. Međutim, ne treba se zanositi utopijama.

Na dan ovih delimično ponovljenih izbora, šačica nezadovoljnih studenata, srednjoškolaca, građana, ali i političkih lidera, koji su zvanično na izborima loše prošli, organizovali su u centru Beograda dosad najveće proteste protiv navodne krađe na izborima. Sva ova nezadovoljna masa optužuje vladajuću stranku da su pokrali izbore. Na više načina; kao, podmićivanjem građana, upisivanjem u biračke spiskove nepostojećih lica, dovođenjem glasača iz Republike Srpske da glasaju na lokalnim izborima u Beogradu. Ima tu i drugih nepodopština. Famozni „Bugarski voz“, ucene glasača, neprimerena propaganda i korišćenje državnih resursa u korist vladajuće garniture… 

Međutim, ovo su ipak neproverene i tendeciozne tvrdnje. Sve u cilju da se ospori pobeda Naprednjaka. Istina ta pobeda nije baš trijumfalna i apsolutna kao što je predsednik države obećavao u predizbornoj kampanji! Ono, „Pobedićemo ih kao nikada do sada“, nije se baš ostvarilo. Pobednička koalicija nije ostvarila ni polovinu glasova izašlih na izbore. Ako je još i bilo nekih nedemokratskih načina da se i taj postotak ostvari, trebalo bi pobednike da zabrine opadajuća popularnost u narodu. Nekada je Milošević pobeđivao sa 70 % osvojenih glasova na izborima. Miloševićev naslednik na tronu Socijalističke partije sigurno vodi svoju stranku ka ivici cenzusa od 3%. A hteo je da bude premijer. Kome sada treba takav gubitnik? Zato bi i drugi trebalo da se zabrinu. Kad krenu kola niz brdo, misli se na osipanje glasača, čas te narod zaboravi i odbaci. Kao da nisi ni postojao. Boris Tadić je dobar primer za tako nešto.

No, vratimo se malo prigovorima opozicije na navodne neregularnosti. Nisu to baš prigovori. Pre bi se reklo klevete. I laži. Što je više kleveta i laži, onaj nam je miliji i draži. Kako čoveka ponese inercija, pa se zaboravi. Osvrnućemo se samo na jednu tvrdnju opozicije. Onu o glasačima iz Republike Srpske koji su glasali u Srbiji i Beogradu. Druge primedbe odbacujemo kao neargumentovane i nemoguće. Kupovina glasova, lažni birački spiskovi, ucene, „Bugarski voz“, ko bi u Srbiji poverovao da su takve stvari moguće? Taman posla. Nismo mi Sijera Leone!

Elem, glasača iz Republike Srpske stvarno je bilo na izborima u Srbiji. Naš predsednik reče da je minoran broj takvih glasača. Zato je predsednik Republike Srpske izjavio da je najviše 3.000 ljudi otuda glasalo u Srbiji. S druge strane, opozicija tvrdi da ih je bilo čak 40. 000. Taj broj, po njima lažnih glasača, u mnogome je doprineo pat poziciji nakon izbora. Naročito u Beogradu jer nema pobednika izbora niti mogućnosti da se formira gradska vlast. Najverovatnije rešenje su novi izbori.

U svojim fantastičnim izjavama opozicioni lideri tvrde kako su lažni glasači iz RS organizovano dovoženi u Beograd. Najpre u beogradsku Arenu, a potom opet organizovano na glasačka mesta. Već po tome gde su samo koji dan ranije lažno dobijali prebivalište. Po tim liderima, mnogi od tih nesrećnika ne bi umeli samostalno ni da se vrate iz Beograda u Srpsku! Ide se dotle da se stvara mržnja među Srbima s obe strane Drine!

Naravno da niko sa zdravim razumom, čak i da nije član Stranke zdravog razuma, neće poverovati u ove nebuloze. Zašto bi neko upisivao ljude koji ne žive u Beogradu na beogradske adrese? I zašto bi plaćao njihov dolazak u Srbiju? Samo zbog glasanja! Čak i da svi glasaju vladajuću stranku, kojoj zbog svoje omiljenosti u narodu takvi glasači i ne trebaju, trošak je enorman. Autobuski prevoz, verovatni izdaci za hranu i piće, dnevnice, pokloni… Pre će biti da su ti glasači, kojih je po Dodiku bilo do tri hiljade, da su došli o svom trošku i po svojoj želji. Da pomognu braći Srbima u nevolji. Da pobede najbolji. To treba razumeti i takvim se ljudima diviti. Dodik reče da su to glasači koji imaju prebivalište i državljanstvo u Srbiji! Mada nešto baš i ne štima. Možeš živeti u Banja Luci ili Zvorniku, na primer, i imati državljanstvo Republike Srbije, ali ne možeš glasati u Beogradu. Nemaš stalnu adresu u Beogradu. To je ono,  napred pominjano trulo u Srbiji! 

Ipak, izbori su sigurno bili regularni i demokratski. Naime, ako neko ima bilo kakvu sumnju u regularnost istih, morao bi verovati američkom i ruskom ambasadoru u Beogradu. Obojica su čestitali predsedniku Srbije na izbornoj pobedi i nisu primetili ništa sporno. Ubeđen sam da su izbori u Srbiji po demokratičnosti i regularnosti slični onima u Americi ili Rusiji! Isto tako, dve hiljade intelektualaca koji su javno podržali Naprednu stranku, da su primetili bilo kakvu nepravilnost na izborima, digli bi svoj glas i ukazali na to. Moralne gromade iz akademije nauka, profesori univerziteta, novinari, glumci, crkveni velikodostojnici, i svi ostali sa tog spiska ne bi prećutali prekrajanje volje građana. Elita naroda ima svoje dostojanstvo i obraz. Ima kičmu.