Radnici u "sivoj" zoni nevidljive žrtve pandemije

Zbog mera koje su uvedene ugrožen je turistički i ugostiteljski sektor, dok su žrtve i brojni radnici koji nisu vidljivi u statistici - honorarci i oni bez ugovora za stalno, kao i samostalni umetnici, ali i bejbisiterke, negovateljice i čistačice.

Internet je pun oglasa - prodaje se oprema za frizerske salone. Tako je jer mnogi frizeri kažu da planiraju da zatvore svoje radnje 4. januara. Do tog datuma obavezali su se da rade kada su dobili pomoć, ali kažu da od rada zapravo nije bilo ništa.

Najteže je u periodu kad nam je zabranjen vikend i imamo mogućnost da radimo samo u vreme kad i svi ostali rade, pa sam u boljim danima mogla da imam dve mušterije dnevno. Prihodi ni za troškove, rashodi isti - kaže frizerka iz Niša.

Koliki su prihodi i koliko je to manje u odnosu na isti period prošle godine, frizerka Jelena Todorović objašnjava ovako:

Čujem se sa drugom koleginicom, delimo srećne vesti. Jao, skupila sam za kiriju, ja njoj javljam jao skupila sam za struju. Mi se radujemo kad bar za to zaradimo. Ovo je ozbiljna katastrofa iz koje ne vidim izlaz - kaže Todorovićeva.

Da će u Nišu, gde je prema podacima Udruženja ugostitelja registovano 550 ugostiteljskih objekata u kojima radi približno 6.000 zaposlenih, od početka naredne godine mnogi zbog mera Vlade protiv epidemije ostati bez posla, ocenio je nedavno predsednik ovog udruženja Bojan Mitić.

Slična sudbina čeka i hotelijere, turističke agencije, kao i brojne preduzetnike koji se bave uslužnim delatnostima.

Država je za pomoć privredi i građanima donela paket mera tokom vanrednog stanja. Ekonomisti tumače da je deo tih mera zaista pomogao, jer je održao neke privrednike i zadržao radna mesta, dok drugi deo - deljenje po 100 evra građanima, i to pred izbore, stručnjaci ocenjuju kao populističke mere.

Urednica časopisa Nova ekonomija Biljana Stepanović kaže da je činjenica da prva mera koju je Vlada Srbije sprovela na početku korone, da se svim stalno zaposlenima u kompanijama isplati minimalac u roku od tri meseca, jeste u velikoj meri pomogla poslodavcima i odložila otpuštanja.

Do sada nisam videla tačne podatke koliko je ljudi ostalo bez posla. Postoje samo procene. Jedno su procene sindikata, drugo su procene vlasti, ali to još uvek nije ni pouzdano, ni zvanično, naročito zbog ove pomoći. Prave srazmere videćemo kada ta zabrana prođe posle Nove godine - objašnjava Stepanović.

Ostali bez posla, ali nevidljivi u statistici

Stepanovićeva ističe je teško davati procene o tome koliko je ljudi ostalo bez posla jer postoji mnogo onih koji zvanično nisu ni bili zaposleni.

Ti ugovori se jednostavno raskidaju, samo više sutra ne važe. Treću kategoriju čine ljudi koji su radili u takozvanoj sivoj zoni, koji uopšte nisu bili ni prijavljeni, za koje ne znamo i ne možemo znati koliko ih ima. Dakle, tu postoje i ljudi za koje ne znamo, tu su razni zanati. To su frizeri, kozmetičari, ljudi koji prodaju raznu robu na malo, od metraže do neke obuće, tu su ljudi koji se bave unutrašnjom dekoracijom, raznim stvarima Ono što ja pouzdano znam, mnogi ljudi ostaju bez posla na dnevnom nivou - objašnjava Stepanovićeva.

Jedan od onih koji je zato što nije imao ugovor ostao bez zarade je i Mladen Milojković, glumac niškog Lutkarskog pozorišta. U Pozorištu radi već 10 godina, a nakon 2019. godine angažovan je kao honorarac.

Kada su se zbog korone spustile zavese, on i njegove kolege honorarci ostali su bez prihoda, a pomoć države nisu mogli da dobiju jer nemaju status samostalnog umetnika.

Obećanje od strane pozorišta da ćemo biti pokriveni nekim ugovorima nije se desilo. Zaradio sam ukupno 4.000 dinara za novembar i decembar mesec. Jedino što mi je preostalo jeste tužba. Tužba, koja me štiti. Koliko god to apsurdno zvučalo - kaže Milojković.

I neke zanatlije nisu ove godine zaradile kao pre, a među njima je i penzioner iz Niša koji pravi turističke suvenire od keramike sa obeležjima grada.

Snabdevam prodavce na vašarima i u nekim radnjama. Preko leta je uvek mnogo posla, pogotovo u vreme Nišvila, kada dođe mnogo stranaca. Nisam uspevao da napravim koliko se traži jer nema tu serijske proizvodnje, sve radim ručno, pa mi cela porodica pomaže. A ove godine po prvi put slobodnog vremena na pretek, nikad manje posla, nije otišao ni deseti deo uobičajenih količina - kaže ovaj penzioner.

Muzičari koji žive od svirki na veseljima ili u klubovima i kafanama, takođe su ostali bez zarade. Danijel Stojanović iz benda Nacionalna klasa kaže da nisu svirali od marta.

Imali smo zakazane svadbe i slavlja do oktobra, ali ništa od toga. Pomoć države dobili su neki, ali reč je malom broju muzičara koji su uplaćivali doprinose preko udruženja. Naime, mnogi nemaju novac da plaćaju te dažbine. Nisu naši honorari tako visoki, jer ovde na jugu po svirci to bude oko 50 do 100 evra po muzičaru - objašnjava Danijel.

Kaže da su svi u bendu morali da se snađu i pronađu posao u drugoj branši, tako gde ga ima, pa neki od njih sada rade kao taksisti, a neki u trgovini.

Izvor: Južne vesti, 360 stepeni