Радници у "сивој" зони невидљиве жртве пандемије

Због мера које су уведене угрожен је туристички и угоститељски сектор, док су жртве и бројни радници који нису видљиви у статистици - хонорарци и они без уговора за стално, као и самостални уметници, али и бејбиситерке, неговатељице и чистачице.

Интернет је пун огласа - продаје се опрема за фризерске салоне. Тако је јер многи фризери кажу да планирају да затворе своје радње 4. јануара. До тог датума обавезали су се да раде када су добили помоћ, али кажу да од рада заправо није било ништа.

Најтеже је у периоду кад нам је забрањен викенд и имамо могућност да радимо само у време кад и сви остали раде, па сам у бољим данима могла да имам две муштерије дневно. Приходи ни за трошкове, расходи исти - каже фризерка из Ниша.

Колики су приходи и колико је то мање у односу на исти период прошле године, фризерка Јелена Тодоровић објашњава овако:

Чујем се са другом колегиницом, делимо срећне вести. Јао, скупила сам за кирију, ја њој јављам јао скупила сам за струју. Ми се радујемо кад бар за то зарадимо. Ово је озбиљна катастрофа из које не видим излаз - каже Тодоровићева.

Да ће у Нишу, где је према подацима Удружења угоститеља регистовано 550 угоститељских објеката у којима ради приближно 6.000 запослених, од почетка наредне године многи због мера Владе против епидемије остати без посла, оценио је недавно председник овог удружења Бојан Митић.

Слична судбина чека и хотелијере, туристичке агенције, као и бројне предузетнике који се баве услужним делатностима.

Држава је за помоћ привреди и грађанима донела пакет мера током ванредног стања. Економисти тумаче да је део тих мера заиста помогао, јер је одржао неке привреднике и задржао радна места, док други део - дељење по 100 евра грађанима, и то пред изборе, стручњаци оцењују као популистичке мере.

Уредница часописа Нова економија Биљана Степановић каже да је чињеница да прва мера коју је Влада Србије спровела на почетку короне, да се свим стално запосленима у компанијама исплати минималац у року од три месеца, јесте у великој мери помогла послодавцима и одложила отпуштања.

До сада нисам видела тачне податке колико је људи остало без посла. Постоје само процене. Једно су процене синдиката, друго су процене власти, али то још увек није ни поуздано, ни званично, нарочито због ове помоћи. Праве сразмере видећемо када та забрана прође после Нове године - објашњава Степановић.

Остали без посла, али невидљиви у статистици

Степановићева истиче је тешко давати процене о томе колико је људи остало без посла јер постоји много оних који званично нису ни били запослени.

Ти уговори се једноставно раскидају, само више сутра не важе. Трећу категорију чине људи који су радили у такозваној сивој зони, који уопште нису били ни пријављени, за које не знамо и не можемо знати колико их има. Дакле, ту постоје и људи за које не знамо, ту су разни занати. То су фризери, козметичари, људи који продају разну робу на мало, од метраже до неке обуће, ту су људи који се баве унутрашњом декорацијом, разним стварима Оно што ја поуздано знам, многи људи остају без посла на дневном нивоу - објашњава Степановићева.

Један од оних који је зато што није имао уговор остао без зараде је и Младен Милојковић, глумац нишког Луткарског позоришта. У Позоришту ради већ 10 година, а након 2019. године ангажован је као хонорарац.

Када су се због короне спустиле завесе, он и његове колеге хонорарци остали су без прихода, а помоћ државе нису могли да добију јер немају статус самосталног уметника.

Обећање од стране позоришта да ћемо бити покривени неким уговорима није се десило. Зарадио сам укупно 4.000 динара за новембар и децембар месец. Једино што ми је преостало јесте тужба. Тужба, која ме штити. Колико год то апсурдно звучало - каже Милојковић.

И неке занатлије нису ове године зарадиле као пре, а међу њима је и пензионер из Ниша који прави туристичке сувенире од керамике са обележјима града.

Снабдевам продавце на вашарима и у неким радњама. Преко лета је увек много посла, поготово у време Нишвила, када дође много странаца. Нисам успевао да направим колико се тражи јер нема ту серијске производње, све радим ручно, па ми цела породица помаже. А ове године по први пут слободног времена на претек, никад мање посла, није отишао ни десети део уобичајених количина - каже овај пензионер.

Музичари који живе од свирки на весељима или у клубовима и кафанама, такође су остали без зараде. Данијел Стојановић из бенда Национална класа каже да нису свирали од марта.

Имали смо заказане свадбе и славља до октобра, али ништа од тога. Помоћ државе добили су неки, али реч је малом броју музичара који су уплаћивали доприносе преко удружења. Наиме, многи немају новац да плаћају те дажбине. Нису наши хонорари тако високи, јер овде на југу по свирци то буде око 50 до 100 евра по музичару - објашњава Данијел.

Каже да су сви у бенду морали да се снађу и пронађу посао у другој бранши, тако где га има, па неки од њих сада раде као таксисти, а неки у трговини.

Извор: Јужне вести, 360 степени