Poljska: Investitori traže sigurnost

INTERVJU: Andžej Svežačinjski, savetnik za ekonomske poslove poljske ambasade u Beogradu

Poljska je jedina zemlja u Evropskoj uniji koja je sopstvenim snagama uspela da se odbrani od krize koja je u protekloj godini bukvalno obogaljila ekonomije Starog kontinenta. Bez obzira na to da li je reč o starim ili posthladnoratovskim članicama evropske porodice. I dok drugi tek sabiraju gubitke i pokušavaju da nađu pravi put izlaska iz finansijskog košmara, Poljska beleži godišnji privredni rast od 1,8 odsto. Kako je ova zemlja, sa 40 miliona stanovnika i devetom po veličini teritorijom na kontinentu, uspela u onome na čemu su drugi tako lako pali, za „Politiku“ govori Andžej Svežačinjski, savetnik za ekonomske poslove poljske ambasade u Beogradu.

„Ponosni smo na svoj uspeh, a za njega postoje dva razloga”, kaže gospodin Svežačinjski. „Pre svega, treba imati u vidu da je naš bankarski sistem dosta specifičan (Poljska nije članica evropske monetarne unije i koristi sopstvenu valutu – zlot). Na primer, veoma je teško dobiti kredit za stan sa dužim rokom otplate. Sem toga, komercijalne banke u Poljskoj su čvrsto povezane sa centralnom bankom, i ceo sistem je regulisan tako da se malo šta dešava spontano.

Drugi razlog je činjenica da u Poljskoj postoji 40 miliona potencijalnih konzumenata i naš unutrašnji kapacitet je dosta velik. Drugim rečima, nismo zavisni od ekonomija drugih država, sve funkcioniše unutar našeg tržišta. Takođe, nismo zavisni od izvoza. Za nas je bitno da imamo stabilno unutrašnje tržište.

Prema zvaničnim podacima, poljska preduzeća su uspela da radikalnim merama štednje tokom ekonomske krize u banke deponuju 42 milijarde dolara. Sada je na redu faza investiranja i procene su da bi te pare mogle da obezbede čak 300.000 novih radnih mesta.

Zahvaljujući mudroj politici centralne banke, nije bilo problema sa ulaganjem depozita i sada je vreme da to iskoristimo. Nezaposlenost je, to treba reći, još uvek jedan od glavnih problema naše ekonomije. Pozitivna stvar je i to što se (zajedno sa Ukrajinom) spremamo za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2012. Zahvaljujući tom događaju, krenule su investicije u infrastrukturne projekte, izgradnja puteva, hotela... što takođe otvara mnogo novih radnih mesta.

Poljska je poslednjih godina veoma atraktivna i za strane investitore. U vašu zemlju je u prvoj polovini ove godine iz inostranstva uloženo čak 5,5 milijardi evra. Šta vas čini tako atraktivnim?

Ono što strani investitori traže, pre svega, jeste bezbednost za uloženo. Ne moraju da strahuju da će novac koji ulažu u Poljsku nestati ili biti obezvređen na neki drugi način. Osim toga, naše tržište je ogromno, i na njemu je moguće pronaći mesto za sve koji žele da proizvode ili da prodaju. Privlači ih i položaj Poljske, između Nemačke i Rusije, što je veoma atraktivno za investitore koji gledaju i dalje od naših granica. Uzgred, za razliku od većine drugih zemalja, Poljska tokom tranzicije nije bila upletena u priče o oligarsima i kriminalnoj privatizaciji.

U martu je u Srbiji boravila velika poljska privredna delegacija. Šta je tada dogovoreno i da li se krenulo u realizaciju dogovorenog?

U martu je u Srbiji boravio potpredsednik poljske vlade i ministar ekonomije Valdemar Pavlak. On se sastao sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministrima Mlađanom Dinkićem i Božidarom Đelićem, i tada je napravljen Sporazum o ekonomskoj saradnji između naše dve države. Dogovoreno je, takođe, da potpisivanje sporazuma bude upriličeno na jesen u Varšavi. Trenutno se radi na određivanju datuma tog sastanka, sve ostalo je već obavljeno.

Moram da napomenem da je ovaj sporazum značajniji za Srbiju nego za Poljsku, pošto preko njega naša zemlja pruža vašoj zemlji mogućnost dobijanja kredita koje do sada nije mogla da obezbedi, kao što je to ranije bio slučaj sa Federacijom BiH i Republikom Srpskom. Sporazum će, pre svega, omogućiti finansiranje trgovine, dok će sastanak u Varšavi biti prilika i za razgovore o stručnoj pomoći. Prošle nedelje smo o tome razgovarali sa gospođom Milicom Delević, direktorkom Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, a pre toga sa ministrom Đelićem. U oktobru ćemo organizovati seminar na kojem će učestvovati grupa naših stručnjaka, i tada će biti reči o pomoći u oblasti poljoprivrede.

Razmena između Srbije i Poljske daleko je od zadovoljavajućeg nivoa i obostranih mogućnosti.

To je, pre svega, posledica svetske krize, saradnja je u ovoj godini opala na 40 odsto u odnosu na prethodni period, i iznosi oko 250 miliona evra. Naravno, nismo zadovoljni, hteli bismo više, a znamo i da u Srbiji i Poljskoj ima ljudi zainteresovanih za saradnju. Poljske firme su sve aktivnije na srpskom tržištu, i to ne samo u trgovini robom, nego i u ulaganju. Naša firma „Aseko“, na primer, koja posluje u oblasti informatičkih tehnologija, pre nekoliko meseci je kupila beogradsku firmu „Peksim“.

Šta je u Srbiji najatraktivnije za poljske investitore?

Teško je govoriti o konkretnoj oblasti, ipak mislim da je našim ulagačima najinteresantnija energetika, u čemu zaista možemo mnogo da pomognemo. Druga oblast su železnice. Srbija je već počela sa rekonstrukcijom železničke infrastrukture, a Poljska ima dosta iskustva u tome.

Jedna od zajedničkih tema Poljske i Srbije jeste saradnja sa italijanskim „Fijatom”. Kako bi nastojanja rukovodstva italijanskog proizvođača da preseli pojedine proizvodne pogone u zemlje sa jevtinijom radnom snagom moglo da pogodi poljsku auto-industriju?

Problem je nastao usled velikog pritiska italijanskih sindikata na rukovodstvo „Fijata”, i u Torinu je odlučeno da se deo poljske proizvodnje premesti u Italiju. Ova odluka bi trebalo da bude realizovana tokom sledeće godine. Videćemo kakve će posledice to proizvesti pošto je „Fijatov” pogon u Tihama, u Poljskoj, najsavremeniji deo u okviru kompanije i bilo bi besmisleno zatvarati ga. To je više politička nego ekonomska odluka.

Slobodan Samardžija

-----------------------------------------------------------

Prosečne plate za 20 godina uvećane 2 puta

Poljska je zemlja koja je tokom proteklih 20 godina zabeležila najveći napredak kada je reč o standardu građana, to je zemlja koja je privukla više od 100 milijardi evra direktnih stranih investicija i 12 puta uvećala prosečnu platu i penziju, izjavio je u martu potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić.

-----------------------------------------------------------

Biznis forum

Na Biznis forumu koji je u martu organizovan u Privrednoj komori Srbije učestvovali su predstavnici 15 poljskih i 60 srpskih kompanija iz oblasti energetike, građevine, poljoprivrede, informatičkih tehnologija i metalske industrije.

-----------------------------------------------------------

„Pohvala ruci”

Poljska vlada je u Srbiji pokrenula projekat pomoći osobama ometenim u razvoju. Saradnja u ovoj oblasti je počela još 2007, i do sada je krunisana sa 12 projekata ukupne vrednosti oko 300.000 evra. Reč je o saradnji sa nevladinom organizacijom „Pohvala ruci“, a obuhvata osobe između 12 i 40 godina koje boluju od Daunovog sindroma (mongolizma). Oni, uz pomoć profesionalnih slikara, grafičara i sl., svojeručno izrađuju najrazličitije stvari – slike, crteže, grafičke radove, ono u čemu su najbolji. A to što naprave sami prodaju u najpoznatijim srpskim turističkim mestima, poput Vrnjačke Banje.

Glavni cilj projekta je da se te osobe ubede kako mogu svojim radom nešto da steknu, da to što su kreirale nekome prodaju i da od toga i same imaju konkretnu korist, objašnjava za „Politiku“ gospodin Svežačinjski.